Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer susreo se sa kopredsedavajućom Poslovnom savetu Srbija-Maroko Bušrom Utagani i sa novoizabranom članicom ovog Saveta Fatin Mabkut, vlasnicom kompanije BakersLake Advisory, koja je već, uz asistenciju ambasade u Rabatu, uspostavila saradnju sa nekoliko srpskih preduzeća.

Tokom susreta, razmenjena su mišljenja i o najefikasnijem načinu dinamizacije ekonomske saradnje. U tom smislu, konstatovano je da bi direktni kontakti poslovnih ljudi u najvećoj meri doprineli boljem upoznavanju privrednih mogućnosti za saradnju i povezivanje, kao i da bi trebalo organizovati posetu poslovnih ljudi, bilo Maroku, bilo Srbiji.

Ambasador Republike Srbije u Maroku Ivan Bauer učestvovao je na panelu „The United Nations Future Summit: Multilateral Solutions for a Better Future“, koji je organizovala Diplomatska fondacija, u okviru tzv. „Diplomatskih raskršća“.

Uvodne reči su imali Natali Fustije, koordinator sistema UN za razvoj u Maroku, ispred UN, kao i kofacilitatori panela – ambasador Nemačke i otpravnici poslova ambasada Holandije i Zambije.

Natali Fustije je istakla da je direktna konsekvenca „Samita za budućnost“, na kome je govorio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, saglasje svih zemalja članica UN da se mora dati dodatni doprinos multilateralizmu. Kao najvažnije teme i najveći izazovi sa kojim se, u ovom trenutku, susreće svet su održivi razvoj, zelena energija i digitalni svet, navela je ona. Ambasador SR Nemačke Robert Dolger je izrazio žaljenje što međunarodne organizacije trpe velike pritiske zbog onog što prati globalnu transformaciju, a to je rast napetosti i sukoba u svetu.

Ambasador Ivan Bauer je, u svom obraćanju, podsetio da smo do pre samo 35 godina živeli u bipolarnom svetu, u kome su mnogi strahovali da svet može da doživi „nuklearnu apokalipsu“, kao i da je bilo trenutaka kada je takav ishod bio sasvim moguć. Zbog toga je, rekao je ambasador Bauer, nakon pada „gvozdene zavese“ svetom zavladao optimizam i vera u multilateralizam. Na žalost, istakao je ambasador Bauer, danas je multilateralizam često samo fraza, jer smo svedoci brojnih primera kršenja međunarodnog prava, preuzimanja pravde u svoje ruke, bez saglasnosti UN, pa čak i nepoštovanja važećih Rezolucija Saveta bezbednosti UN.

Ambasador Bauer se zapitao o kakvom multilateralizmu se govori u svetu koji iz bipolarnog, umesto u multilateralni, sve više klizi u unilateralni svet. On je citirao deo obraćanja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića tokom GS UN, u kome je predsednik Vučić naglasio da „će Srbija podržati snažnije učešće afričkih zemalja u SB UN“ i da smatra „da će veće afričko prisustvo mnogo doprineti miru u svetu“.

Poštovani učesnici Samita,
Vaše ekselencije,
Dame i gospodo,

Veoma sam srećan što prisustvujem ovom važnom Samitu o budućnosti.

Neću vam oduzimati vreme citiranjem junaka stripa „Alan Ford“ ili govoreći da je bolje da imamo mir i saradnju, nego rat i sukobe, da je bolje da budemo zdravi nego bolesni. Takođe, ne želim da ponavljam prazne priče o poštovanju normi međunarodnog prava, jer se međunarodno javno pravo primenjuje samo na male i ne baš jake i jedino u situcijama kada nisu napadnuti od tih istih velikih.

Ipak, kada je reč o najmoćnijim državama, neverovatno je sa koliko laži i licemerja brutalno gaze pravo Ujedinjenih nacija, a više od svega mir. Mir je danas važniji od svega, ali niko ne vidi mir kao značajnu vrednost. Nasuprot tome, svi veliki, pravdajući svoje velike politike, govore o pravednom miru, što znači da bi oni trebalo da pobede, a da bi drugi trebalo ne samo da izgube, nego i da budu potpuno uništeni. Svi akteri, bez izuzetka, pozvaće se na norme međunarodnog prava koje idu njima u prilog, a namerno će zaboravljati šta su radili i šta i danas rade. Na to će ih podsetiti drugi veliki, koji će, takođe, da zaborave sva ta nedela, ali će, ipak, da pronađu beskrajna kršenja međunarodnog prava u slučaju prvih.

Srbija podržava plan generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Mi podržavamo Pakt za budućnost, uprkos tome što imamo zamerke i što bismo voleli da vidimo više kompromisa za zemlje u razvoju, kao i to da velike zapadne zemlje bolje razumeju potrebe malih. Svih pet tematskih celina je važno za nas: Održivi razvoj i finansiranje razvoja; Međunarodni mir i bezbednost; Nauka, tehnologija i inovacije i digitalna saradnja; Mladi i buduće generacije i Transformisanje globalnog upravljanja, ali o kakvom finansiranju razvoja, položaju mladih i održivom razvoju možemo da govorimo kada imamo velike regionalne sukobe u svetu i tenzije u koje su uključene skoro sve najveće svetske sile?

Kada je reč o primedbama, Srbija podržava zahtev Grupe 77 zemalja u razvoju, uz koje je i Narodna Republika Kina, te smatramo da bi finansiranje problema klimatskih promena trebalo da bude odvojeno pitanje, a ne deo finansiranja razvoja. Verujemo da će Sjedinjene Američke Države i Evropska unija imati više razumevanja u reformama postojeće finansijske arhitekture. Takođe, verujemo da su primedbe Rusije i Brazila, u kojima su pitanja klime i klimatskih promena više povezana sa bezbednošću, nego sa razvojem, ozbiljne i da zaslužuju pažnju.

Pored toga, Srbija smatra da je veoma važno da se pronađe ravnoteža između zapadnog stanovišta o vladavini prava sa jedne strane i zahteva brojnih zemalja sa druge strane, kada je reč o porodičnim i tradicionalnim vrednostima. Ljudska prava su jedno, a njihova zloupotreba i preterivanje vode do uništenja tradicionalnih konzervativnih društava, što mnoge zemlje širom sveta ne mogu da prihvate, naročito kada je reč o porodičnim vrednostima, koje baštini i Republika Srbija. Srbija je na svom evropskom putu. Za razliku od mnogih, Srbija poštuje norme međunarodnog javnog prava.

Istovremeno, Srbija je moderna zemlja, ali nije spremna da žrtvuje sopstvene tradicionalne vrednosti i odupiraće se spoljnim pokušajima koje takozvani „Woke“  pokret nameće kao najvišu moguću vrednost i kao stanje koje, navodno, moramo da dostignemo u budućnosti.

Mnogo vam hvala!

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer učestvovao je na panel sesiji, koju je, povodom proslave 25 godina od uzdizanja kralja Mohameda VI na presto, organizovala Diplomatska fondacija.

Počasni gost konferencije pod nazivom „Pakt o odanosti marokanskog naroda njegovom kralju: Istorijska, religiozna, pravna i kulturna dimenzija“,  na panelu ambasadora i najviših predstavnika vlasti Kraljevine Maroko, bio je profesor Abdelhak El Merini, portparol kraljevske palate i zvanični istoričar kraljevstva. On je govorio o vezama između marokanskog naroda i kralja, koja nisu samo svetovnog, već i religijskog karaktera.

Ambasador Bauer posebno se zainteresovao za izlaganje penzionisanog ambasadora Kraljevine Maroko Alija Ašura o modernizaciji marokanskog društva, te zamolio za podrobniju analizu reformi koje su se pokazale ključnim u tom procesu. Ambasador Ašur je apostrofirao „Family code” (porodični kodeks), regionalizaciju, te velike infrastrukturne projekte koji su urađeni, kao i oni na čijoj se realizaciji radi.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer dao je intervju za najuticajniji medij na engleskom jeziku u Maroku „Morocco World News”, pod naslovom „Ambasador u misiji stvaranja nove ere u marokansko-srpskim odnosima“.

„Maroko i Srbija imaju mnogo toga da ponude jedni drugima“, rekao je ambasador Bauer. „Zajedno možemo izgraditi budućnost definisanu partnerstvom, poštovanjem i zajedničkim prosperitetom.“

Ambasador Bauer je istakao da je duboko ukorenjeno prijateljstvo naša dva naroda bazirano na snažnim istorijskim vezama i međusobnom uvažavanju i podsetio da je zvanični Beograd davao veliku podršku pravednoj borbi marokanskog naroda za sticanje potpune nezavisnosti i da je naša zemlja bila jedna od prvih zemalja koje su priznale nezavisnost Kraljevine Maroko. Kao zajednički imenitelj spoljne politike naših dveju prijateljskih zemalja, ambasador Bauer je podvukao da su Srbija i Maroko „među najznačajnijim zagovornicima poštovanja međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija“.

Ambasador Bauer se zalaže za, kako piše „Morocco World News”, „višestrani pristup jačanju marokansko-srpskih odnosa“ kroz razvijanje saradnje u različitim sferama društvenog života – od ekonomije, preko obrazovanja i naučnog istraživanja, do kulture i sporta. On je govorio o velikom broju Memoranduma o razumevanju u različitim oblastima, koji treba da stvore okvir za razmene u različitim oblastima, ali i da kreiraju pozitivno trgovinsko-investiciono okruženje u kome će se kompanije iz naše dve zemlje osećati komforno.

Istakao je i rad na konkretnim razmenama sa idejom povećanja prepoznatljivosti Republike Srbije u Kraljevini Maroko, kroz veliki broj izložbi koje su organizovane tokom „Godine Srbije u Maroku“, ali i kroz inicijative za razmene u oblasti sporta, bilo da su u pitanju prijateljske utakmice nacionalnih selekcija, bilo da se organizuju pripreme za nacionalne timove, u čemu i Srbija i Maroko imaju ekstenzivno iskustvo i svu potrebnu infrastrukturu.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa Predsednikom Veća deputata marokanskog Parlamenta, Rašid Talbi El Alamijem.

Povod za susret je bio sastanak koji je, tokom boravka u Beogradu, ambasador Bauer imao sa Predsednicom Narodne Skupštine Republike Srbije, Anom Brnabić, tokom koga je dogovoreno da se Predsedniku marokanskog Parlamenta predloži poseta u terminu koji bi mu odgovarao.

Dva sagovornika su izrazila zadovoljstvo zbog izvanrednih prijateljskih odnosa Republike Srbije i Kraljevine Maroko koji sežu daleko u prošlost, ali su u poslednjih nekoliko godina dobili dodatni zamajac i nalaze se na istorijskom maksimumu. Konstatovano je da i dva Parlamenta treba da daju doprinos unapređenju ukupne saradnje.

U tom smislu, ambasador Bauer i Predsednik Veća deputata Parlamenta Kraljevine Maroka su razgovarali o modusima unapređenja parlamentarne saradnje naše dve prijateljske zemlje, o dodatnom aktiviranju poslaničkih grupa prijateljstva i razmeni poseta, kao i o susretu Predsednika marokanskog parlamenta sa Predsednicom Narodne Skupštine Republike Srbije, za koji postoji obostrani interes i spremnost da se on održi bilo u Beogradu, bilo u Rabatu.

Na kraju razgovora, dogovoreno je da se nastave kontakti, kako bi se pripremila poseta na nivou Predsednika Parlamenta i razvili i drugi segmenti saradnje za koje postoji interesovanje obe strane.

Dečji kulturni centar u Beogradu raspisuje Međunarodni konkurs za decu i mlade od 5 do 18 godina pod nazivom STRIP-KAIŠ.
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni ateljei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta.
Osim prava učešća dece i mladih od 5 do 18 godina, uslovi konkursa su sledeći:
-Izbor teme je slobodan
-Tehnika rada je potpuno slobodna
-Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
-Radovi ne smeju biti dorađeni, niti uramljeni
-Format radova ne sme biti veći od 420mm h 297mm
-Individualni učesnici mogu da pošalju do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do  30 radova različitih autora
-Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2023. ili 2024. godini
-Prispeli radovi se ne vraćaju

Rok za prispeće radova je 25. novembar 2024. godine.

Dečji kulturni centar moli da se radovi koji će se poslati u fizičkoj formi na adresu: Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11000 Beograd, Srbija,

Sa naznakom: ZA MEĐUNARODNI KONKURS STRIP KAIŠ
                          POŠILjKA JE NEKOMERCIJALNOG KARAKTERA

Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Izložba i prateći program biće realizovani u decembru 2024. godine.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, razgovarao je sa ambasadorom Islamske Republike Mauritanije, Ahmedom Bahijom, o novonastalim okolnostima u pitanjima od vitalnog značaja za Srbiju koja su pokrenuta u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, razgovarao je u Direkciji za Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije Ministarstva spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroka, o novonastalim okolnostima u pitanjima od vitalnog značaja za Srbiju koja su pokrenuta u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. 

Ambasador Republike Srbije i Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa ambasadorkom Republike Senegala, Sejnabu Dial, i sa njom razgovarao o unapređenju saradnje naše dve zemlje u međunarodnim organizacijama.

Ambasador Republike Srbije i Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa ambasadorom Islamske Republike Mauritanije, Ahmedom Bahijom, i sa njim razgovarao o unapređenju saradnje naše dve zemlje u međunarodnim organizacijama.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer, imao je sastanak u Direkciji za Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije Ministarstva spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroka, na kome je bilo razgovora o saradnji naše dve prijateljske zemlje u svim međunarodnim telima.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, imao je kurtoazni susret sa ambasadorom Islamske Republike Mauritanije, Ahmedom Bahijom.

Tom prilikom, ambasador Bauer je ukazao da Srbija smatra Mauritaniju veoma važnim partnerom u Africi i istakao opredeljenje Beograda da na najviši nivo podigne odnose sa višedecenijskim prijateljima iz Afrike, među kojima Mauritanija ima značajno mesto. S tim u vezi, izneo je potrebu relansiranja političke i ekonomske saradnje, kao i saradnje na svim drugim poljima, prenevši spremnost za realizaciju konkretnih aktivnosti koje bi podstakle intenzivnije međusobne razmene.

Ambasador Bahija je izrazio zadovoljstvo susretom i preneo želju za obnovu svestrane bilateralne saradnje.   

Ambasador Ivan Bauer sastao se sa ministrom turizma, zanatstva i socijalne i solidarne ekonomije Kraljevine Maroko, Fatim-Zahra Amor  i sa njom razgovarao o unapređenju saradnje u oblasti turizma i starih zanata.
Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Dr Ivan Bauer, je izrazio žaljenje što Maroko nije učestvovao na 45. Međunarodnom sajmu turizma koji je održan u periodu 22.02.-25.02.2024. godine. Ambasador Bauer je ukazao da bi učešće na ovakvim manifestacijama u velikoj meri doprinelo boljem upoznavanju Maroka sa Srbijom i Srbije sa Marokom, kao i da bi podstaklo uspostavljanje direktnih kontakata između privrednih subjekata iz sektora turizma zainteresovanih za saradnju. S tim u vezi, ambasador je detaljno informisao o ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu, posebno ukazujući na njegov globalni, a ne regionalni karakter. To je ilustrovao brojem zemalja učesnika sa svih meridijana, velikim brojem akreditovanih novinara iz celog sveta, kao i visokom nivou na kome su pojedine zemlje bile predstavljene. Istovremeno, izrazio je nadu da će na narednom Sajmu, Maroko biti predstavljen na odgovarajućem nivou, sa idejom da se, u jednoj od narednih nekoliko godina, Maroko pojavi kao zemlja-partner beogradskog Sajma turizma. Ministar Fatim-Zahra Amor je pokazala veliko interesovanje za Sajam, zamolivši da im za narednu sajamsku manifestaciju što pre uputimo zvaničan poziv, kako bi blagovremeno planirali i pripremili svoje učešće.
Kada je reč o pojedinim konkretnim oblicima saradnje, obostrano je zaključeno da odsustvo direktnih letova između Srbije i Maroka predstavlja znatnu prepreku bržem razvoju turističke saradnje. Ambasador je obavestio da pravni okvir saradnje u toj oblasti postoji, imajući u vidu da postoji ratifikovan Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlada Republike Srbije i Kraljevine Maroko. U tom smislu, ambasador Bauer je, izrazivši razumevanje za očigledno nepostojanje zainteresovanosti nacionalnih avioprevoznika (Air Serbia i Royal Air Maroc) za uspostavljanje direktnih letova, zbog komercijalne neisplativosti, izneo predlog da se razmisli o zajedničkom radu na motivisanju niskobudžetnih aviokompanija (low cost) za uspostavljanje direktnih letova između Niša i Marakeša. Kao komparativne prednosti niškog aerodroma, ambasador Bauer je naveo da je aerodrom u Nišu već etabliran kao centar za low cost letove ka različitim destinacijama, ali i naveo da se Niš nalazi na 200km od tri prestonice – Beograda, Sofije i Skoplja i da je sa sve tri povezan auto putevima. To bi značilo da bi Maroko mogao da privuče turiste sa tržišta koje ima 20 miliona stanovnika što bi svakako moglo da bude interesantno marokanskoj strani. On je informisao i o bogatoj turističkoj ponudi Republike Srbije – od Beograda kao jedne od omiljenih „city break“ destinacija do Novog Pazara kao centra regiona u kome žitelji islamske veroispovesti predstavljaju većinu stanovnika.
Ambasador Bauer je izrazio interesovanje i za saradnju u oblasti očuvanja i promocije starih zanata u čemu Kraljevina Maroko poseduje ogromno iskustvo i ostvaruje izuzetno dobre komercijalne efekte, naročito s obzirom na to da je ovaj sektor „uvezala“ sa svojom turističkom ponudom.

Ministar spoljnih poslova R. Srbije I. Dačić je 14. marta 2024. godine doneo odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata može se ostvariti na sledećim linkovima:

www.mfa.rs

https://dijaspora.gov.rs/konkursi2024

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je večeras komemorativnoj akademiji povodom obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji u Narodnom pozorištu.
"Kada se okupljamo u ovakvim prilikama, to nam je kao obaveza više. Gotovo nikada se nismo dogovorili šta je to što nam je činiti u budućnosti" rekao je predsednik. Kada od zločina prođe dvadeset godina, i to bez pravde za žrtve i kazne za zločince, postavlja se pitanje - a šta nam posle svega ostaje? Šta da kažemo sebi, svetu, a ponajpre Srbima sa Kosova i Metohije, koji su 17. marta 2004. godine doživeli pogrom, kada je njih desetoro ubijeno, skoro 1000 povređeno, 4000 trajno izbačeno iz svojih domova, dok im je 900 kuća razoreno, a 35 crkava manastira oštećeno i uništeno. Nisam siguran da postoje prave reči za njih, ili ih barem ja ne znam", naveo je predsednik Vučić, istakavši da postoji nešto što ni njima ni nama niko ne može da oduzme, a to je pravo na istinu. 

"I koliko god u današnjem svetu istinu predstavljaju kao nešto izlizano, zloupotrebljeno i bezvredno, ja i dalje verujem da je ona svetlost bez koje bismo živeli u večnom mraku.  Neophodna nam je i ne smemo da ćutimo čak ni kada nas ubeđuju da ne znamo šta pričamo. I to nije nikakav inat, to je odbijanje da se živi bez svetla i da se bude zaboravljen" rekao je predsednik u svom obraćanju. On je podsetio na Šopenhauerove misli da istina prolazi kroz tri faze i da se mi sada nalazimo u drugoj - nasilničkom odbijanju iste.   

"U Ukrajini je prekršen princip nepovredivosti državnih granica, a u Srbiji nije? Napad 19 država bez saglasnosti SB UN nije kršenje prava? Ceo svet skoči da brani Ukrajinu, pominju i Treći svetski rat, a kada Srbiji otimaju deo teritorije, onda ništa. I kada sve to kažemo, kada za Srbiju tražimo isto, napadnu nas da smo nasilni, da se naoružavamo i da smo večna pretnja. U svetu bez principa jedini bedem je istina. Ona ne može da se preskoči, i zato beže od nje i ne žele da je prihvate. Živimo u svetu nasilničkog otimanja istine. I dvadeset godina od pogroma niti smo nekoga napadali, niti pretili, a često smo i ćutali. To ne znači da ćemo se povući, nastavićemo da govorimo istinu. Istina glasi da se pogrom dešava samo tri godine posle „demokratskih promena“. Onda dolazi do strašnih zločina, usred priče standardi pre statusa. Tobože, status se ne zna. A standardi su da kada izađu sa lažnom pričom o trojici albanskih dečaka, koje su u smrt navodno oterali Srbi, i što i danas ponavljaju u Prištini, tada se ubrzano prelazi sa standarda na status", poručio je predsednik Vučić. On je dodao da je ono što se desilo 17. marta 2004. godine bilo i dobro organizovano i usaglašeno.  

„Nije to bio gnev i bes divnih ljudi koji su videli nepravdu. Ne, sve je bilo dobro pripremljeno i organizovano, da bi posle toga dobili Ahtisarijev plan, Bečke pregovore, i punu nezavisnost“, naveo je predsednik Vučić. 
Predsednik je rekao da smo od 2008-2012. godine, ali i 2013. godine izgubili mnogo, jer je više od polovine sveta priznalo nezavisnost Kosova. 
"Nismo nasledili poziciju u kojoj smo isti, već poziciju u kojoj je Kosovo za veći deo sveta već bilo nezavisno. I ma koliko bolan bio Briselski sporazum, dao nam je nekoliko godina za ubrzan napredak i razvoj, da pokažemo da smo pouzdan partner. Ništa iz Briselskog sporazuma, što je bila albanska obaveza, nije ispunjeno, jer nisu ni hteli. Uskoro će 12 godina od Briselskog sporazuma, ali spominje se Ohridski, koji nismo potpisali. Neće ni da razgovaraju o ZSO, ali nikada naši partneri sa Zapada neće reč reći protiv njih. To je njihovo čedo, koje ljuljaju u kolevci i koje će doveka da čuvaju. Šta nam je onda činiti kada vidimo da ni njihova reč ni potpis ne vrede ništa - ne Albanaca, njihov nikada nije ni važio, nego onih koji su se vodili kao pošteni pregovarači", naveo je predsednik Vučić. Govoreći o tome šta je to što možemo da uradimo danas, predsednik Vučić je istakao da očekujemo da nam kažu da nam je nešto nametnuto, a ne dogovoreno. 

"Kažite da je to vaša volja, a ne Srbije i srpskog naroda. Možete da provodite kakve hoćete akcije i pretnje, ali nikada nećemo prihvatiti rezultate ni pogroma iz 2004. godine, ni nezavisnost Kosova, koje će uvek biti deo suverene i nezavisne Srbije. Postoje ljudi koji brinu o sudu budućnosti i njih ne možete da pobedite pretnjama. Slobodu volimo više od svega i nikada nećemo dati da nam je uzmu. Želim da se sa svima vama poklonim senima naših junaka koji su pali čuvajući svoje kuće i ognjišta, i da im poručim da nisu uzalud pali. Znaćemo da čuvamo sve što su učinili za svoju otadžbinu. Neka živi Srbija, neka živi Kosovo i Metohija i naš narod!"

Beograd,
17. mart 2024. godine

Izvor: www.predsednik.rs

Obaveštavamo da je otvoren XXVI Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“, koji okuplja decu i mlade likovne stvaraoce iz celog sveta, starosti od 4 do 18 godina. Ovaj likovni konkurs, koji se održava svakog oktobra u Beogradu, ima takmičarski karakter, a rok za prispeće radova je 05. avgust 2024. godine. 
Više informacija o konkursu i formulari mogu se naći ovde:

https://www.dkcb.rs/radost-evrope-2024-26-likovni-konkurs/

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, prisustvovao je sesiji „Diplomatskih raskršća“ („Carrefour Diplomatique“) u organizaciji Diplomatske fondacije. Gost ove sesije bio je Predsednik SMIT (koji je jedno od tela ministarstva turizma, starih zanata i socijalne i solidarne ekonomije Kraljevine Maroko), Imad Barakad.

Ambasador Ivan Bauer je, u svom obraćanju uvaženom gostu i skupu, naglasio da je Republika Srbija veoma zainteresovana za unapređenje odnosa Srbija-Maroko u oblasti turizma, navevši kao potvrdu činjenicu da je Prva dama, gospođa Tamara Vučić, supruga Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, želela da se, tokom svoje prošlogodišnje posete Maroku, susretne upravo sa ministarkom turizma, starih zanata i socijalne i solidarne ekonomije, Fatim-Zahra Amor, sa kojom je, između ostalog, razgovarala, upravo o razvoju odnosa dve zemlje u oblasti turizma.

Mogućnostima za unapređenje turizma svakako doprinosi i postojeći Sporazum iz oblasti vazdušnog saobraćaja koji omogućava tur operaterima da uspostave direktne letove na relaciji Srbija-Maroko. Ambasador Bauer je predložio da se razmisli o uvođenju low cost letova na liniji Niš-Marakeš, jer se aerodrom u Nišu pokazao kao dobra opcija za niskobudžetne letove, a nalazi se na tromeđi Srbija-Bugarska-Severna Makedonija, u smislu da je od sve tri prestonice, Beograda, Sofije i Skoplja, udaljen oko 200 km. Tako bi Maroko, praktično, privukao turiste iz tri države Balkana koje zajedno broje oko 20 miliona građana.

Ambasador Bauer je iskoristio ovu priliku da Predsednika SMIT , ali i sve prisutne, obavesti da je Beograd postao jedna od najatraktivnijih destinacija u regionu, a i šire, kada je u pitanju tzv. city break turizam. On je rekao da Beograd, ali i Republika Srbija, iz godine u godinu, beleže rekordne prilive od turizma upravo zbog ulaganja u najatraktivnije turističke destinacije, ali i zbog ogromnih ulaganja u infrastrukturu u Republici Srbiji.

Ministar spoljnih poslova R. Srbije I. Dačić je 16. januara 2023. godine doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Konkurs će biti otvoren u periodu od 01. februara 2024. godine, od 15:30 časova, do 12. februara 2024. godine, do 15:30 časova. 
Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata može se izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Dr Ivan Bauer, primio je Marka Nikolića koji je trčao 1.400. km dug maraton da bi pomogao da se prikupi 80.000. evra za lečenje petogodišnjeg dečaka Maksima Milenkovića.

Marko Nikolić je ambasadoru Baueru preneo svoja iskustva tokom ovog izuzetno iscrpljujućeg maratona, od Dahle do Marakeša. Marko Nikolić je naveći deo puta trčao kroz pustinju, a nakon samo nekoliko dana ostao je bez pratnje koja mu je nosila prtljag, hranu i vodu.

Ambasador Ivan Bauer, čim je saznao za ovaj problem, kontaktirao je Marka Nikolića i ponudio pomoć Ambasade. Zahvaljujući razumevanju PPV i MSP, Ivice Dačića, Ambasada je obezbedila automobil i vozača koji je pratio Marka Nikolića do kraja njegove humanitarne misije.

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Maroko učestvovala je na tradicionalnom humanitarnom diplomatskom bazaru koji je, u organizaciji „Cercle Diplomatique“, održan 25. novembra 2023. godine u Nacionalnoj biblioteci u Rabatu.

Ovom prilikom, izloženi su ručno rađeni ukrasi, zatim glinene činije i saksije sa naslikanim srpskim tradicionalnim motivima, koje su pripremili zaposleni u Ambasadi u Rabatu, kao i tradicionalna srpska hrana koju je pripremila supruga ambasadora. Na taj način, predstavljeni su pojedini segmenti srpske kulture, istorije i tradicije. Mesto na štandu našle su i brošure Ministarstva kulture i TOS.

Bazar je svečano otvorila sestra Nj.V. kralja Mohameda VI, princeza Lala Merijem, a prikupljeni novac od prodaje artikala sa štandova, koristi se u humanitarne svrhe. Bez obzira na to što na bazaru nisu uzele učešća sve zemlje, broj posetilaca je, kao i svake godine, bio veliki, a štand Republike Srbije je bio vrlo zapažen i posećen.

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko I. Bauer položio je, 11. novembra 2023. g, venac na evropskom groblju u Rabatu, na spomenik borcima palim u Prvom svetskom ratu.

Ovom prilikom, ambasador I. Bauer je minutom ćutanja odao počast srpskim žrtvama poginulim u Velikom ratu.

Ambasador Ivan Bauer sastao se sa ministrom za digitalnu tranziciju i reformu javne uprave Kraljevine Maroko, Gitom Mezuar i sa njom razgovarao o uspostavljanju saradnje u oblasti digitalnih usluga i e-uprave. Tom prilikom, ambasador je ministru uručio predlog teksta Memoranduma o razumevanju o saradnji u oblasti pružanja digitalnih usluga i e-uprave između marokanskog Ministarstva i Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.

Uz obostranu konstataciju da u oblastima digitalizacije, pružanja digitalnih usluga, e-uprave, obrazovanja i treninga IT kadrova postoji mnogo prostora za saradnju, postignuta je saglasnost da pravni okvir predstavlja dobru osnovu za jačanje razmene u ovim domenima. Ministar Mezuar je, prošavši kroz tekst MoR sa ambasadorom Bauerom, izrazila načelnu saglasnost sa predloženim tekstom Memoranduma, uz sugestiju da bi trebalo uneti neke manje izmene u Memorandum.

Dogovoreno je da se u najskorije vreme usaglasi finalni tekst ovog Memoranduma što bi stvorilo pretpostavke za njegovo skorašnje potpisivanje, a potom i implementaciju. Bilo je razgovora i o potencijalnim datumima za potpisivanje Memoranduma, koje bi bilo upriličeno tokom zvanične posete ministra informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, Mihaila Jovanovića, Kraljevini Maroko.

Obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić doneo Odluku o raspisivanju vanrednih izbora za poslanike Narodne skupštine i da su izbori zakazani za 17. decembar 2023. godine.

Birači koji imaju boravište u Kraljevini Maroku, ili koji će u trenutku izbora boraviti u Maroku i koji su upisani u Jedinstveni birački spisak, mogu, posredstvom Ambasade Republike Srbije u Rabatu, podneti zahtev da se u Jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Državljani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja pasoša ili lične karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak preko zvanične internet stranice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku).

Državljani Republike Srbije koji imaju biračko pravo i upisani su u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, potrebno je da podnesu Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, popunjavanjem obrasca koji možete preuzeti ovde. U obrascu treba naglasiti na kom biračkom mestu lice želi da ostvari svoje pravo.

Državljani Republike Srbije koji imaju biračko pravo, a nisu upisani u Jedinstveni birački spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom, neophodno je da podnesu zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, popunjavanjem obrasca, koji možete preuzeti ovde.

Uz čitko popunjen i potpisan zahtev, potrebno je Ambasadi dostaviti i kopiju važeće biometrijske lične karte Republike Srbije ili kopiju važećeg biometrijskoj pasoša Republike Srbije. Ukoliko je lična karta sa čipom, poželjno je priložiti kopiju očitane lične karte, ukoliko je posedujete.

Prijave za glasanje u inostranstvu mogu se podneti, preko Ambasade, najkasnije pet dana pre dana zaključenja Jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do 25. novembra 2023. godine u ponoć. Nakon navedenog vremena, zahtevi neće moći da se procesuiraju.

Prijave možete slati na mejl:

srb.emb.morocco@mfa.rs
ambrsrabat@gmail.com

Odlukom MSP od 12. oktobra 2023. godine, raspisan je konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, u oblasti obrazovanja.

Konkurs je otvoren od 13. oktobra 2023. godine do 23. oktobra 2023. godine.

Sve informacije o načinima prijavljivanja i uslovima samog Konkursa, mogu se pronaći putem linka:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

Ambasador Ivan Bauer sastao se sa ministrom za visoko obrazovanje, naučno istraživanje i inovacije Kraljevine Maroko, Abdelatifom Mirauijem i sa njim razgovarao o unapređenju saradnje u oblasti naučnoistraživačkog rada i inovacija.

Tom prilikom, ambasador je ministru uručio predlog teksta Memoranduma o razumevanju o saradnji u oblastima nauke, istraživanja i inovacija između marokanskog Ministarstva i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.

Uz obostranu konstataciju da u oblasti naučnoistraživačkog rada i inovacija postoji mnogo oblasti od obostranog interesa za saradnju, postignuta je saglasnost da pravni okvir predstavlja dobru osnovu za jačanje razmena u ovim domenima.

Ministar Miraui je iskazao saglasnost sa predloženim tekstom Memoranduma, uz sugestiju da se unesu neke izmene u Memorandum, koje su tehničke prirode, što je naša strana prihvatila.

Dogovoreno je da se u najskorije vreme ovaj Memorandum potpiše, tokom zvanične posete Ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, Dr Jelene Begović.

Ambasadu Republike Srbije u Kraljevini Maroko posetila je grupa od 16 turista koja se zatekla, u noći kada se dogodio katastrofalni zemljotres u Maroku, u blizini njegovog epicentra, u omiljenoj turističkoj destinaciji u Maroku, Marakešu.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Dr Ivan Bauer, i zaposleni u Ambasadi u Rabatu, primili su u posetu grupu od 16 turista, srpskih državljana, koji se trenutno nalaze na turističkoj turi obilaska znamenitosti Maroka. Oni su se, u noći kada se dogodio zemljotres, našli u Marakešu, u neposrednoj blizini epicentra zemljotresa. Naši turisti su zaposlenima u Ambasadi preneli svoj doživljaj ove strašne tragedije, ali i potvrdili da, u dobrom duhu i raspoloženju, planiraju da nastave obilazak Maroka. Nakon prijatnog razgovora, srpski turisti su nastavili putovanje.

Nakon komunikacije sa ovom grupom naših turista, poslednjom za koju smo uspeli da dođemo do podataka da se nalazi u Maroku, Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Maroko može da potvrdi da među poginulim i povređenim u Maroku gotovo sigurno nema naših građana.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Dr Ivan Bauer, razgovarao je sa gradonačelnicom Asmom Rlalu o unapređenju saradnje dva grada. Ambasador Bauer je gradonačelnicu  Rlalu informisao da je  Beograd, u izuzetno jakoj konkurenciji, izabran da bude grad-domaćin najveće svetske izložbe EXPO2027 i naveo da Republika Srbija i Grad Beograd planiraju da, za ovu manifestaciju, izgrade najsavremenije zelene solarne elektrane. Ovom informacijom, ambasador Bauer je načeo razgovor na temu saradnje dva grada u oblasti zaštite životne sredine za koju zna da gradonačelnicu Rlalu posebno interesuje, a vrlo je interesantna i našoj strani.

U tom smislu, ambasador Bauer je upoznao sagovornicu da Grad Beograd ulaže velika sredstva u „zelenu energiju“, i kao dobar primer, izneo projekat koji je 2019. godine proglašen za najbolji projekat za iskorišćenje otpada u energetske svrhe u Evropi. Radi se o projektu izgradnje sanitarne deponije u Vinči u kojoj se preradom otpada može proizvesti gotovo 200 GWh toplotne energije i preko 200 GWh električne energije. Kao još nekoliko  primera dobre „zelene“ prakse u Beogradu, ambasador je naveo projekat „zelenih krovova“, kao i korišćenje električnih autobusa u javnom prevozu, sa posebnim osvrtom na našeg „Vrapca“, koji besplatno prevozi putnike u beogradskoj pešačkoj zoni, što posebno može da bude interesantno za Grad Rabat, odnosno za Medinu, poznatu turističku atrakciju u Rabatu.

Gradonačelnica Rlalu naglasila je da Rabat, iako je „najzeleniji grad“ u Maroku,  radi na poboljšanju infrastrukture, te da Grad Rabat, između ostalog, koristi prečišćene otpadne vode za zalivanje gradskih zelenih površina, kojih u Rabatu ima više od 400 hektara,  a radi se i na nekoliko projekata „zelene energije“, kao što je npr. projekat smanjenja troškova javnog gradskog osvetljenja. Takođe, ona je obavestila ambasadora Bauera, da Rabat planira nabavku posebnih električnih  autobusa za turističke namene (obilazak grada).
Gradonačelnica Asma Rlalu i ambasador Ivan Bauer su se saglasili da se redovno sastaju i razmenjuju mišljenja o unapređenju saradnje dva glavna grada.

U organizaciji marokanske „Asocijacije Buregreg“, krajem jula se tradicionalno održava godišnji festival folklora u Rabatu/Saleu. Ove godine učešće je uzelo 28 zemalja, a Republiku Srbiju predstavlja KUD „Dimitrije Tucović“ iz Beograda.

Na festivalu „Deca za mir“, koji traje od 23. jula do 30. jula 2023. godine, KUD „Dimitrije Tucović“ ima nastupe svakog dana, u različitim formatima, na različitim lokacijama – u Rabatu, Saleu, kao i u Kazablanki.

Čitav ansambl je u ponedeljak, 24. jula, posetio Ambasadu Republike Srbije u Rabatu, gde su se, u prijatnom razgovoru, zadržali nekoliko sati.

U utorak, 25. jula uveče, u Nacionalnom teatru „Mohamed V“ u Rabatu, organizovana je ceremonija svečanog otvaranja festivala, uz nastupe svih učesnika. Događaju je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, kao i čitav kolektiv Ambasade. Naš ansambl je pokupio simpatije publike za izvanredan nastup, a bilo je zapaženo i da je Republika Srbija imala najbrojniji ansambl.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Dr Ivan Bauer, susreo se sa direktorom marokanske Agencije za investicije i izvoz (AMDIE), Alijem Sedikijem i sa direktorom za investicije u Ministarstvu investicija, konvergencije i evaluacije javnih politika (MICEPP), Hičam Čaudrijem. Ambasador Bauer je inicirao ovaj sastanak radi potpisivanja Memoranduma o razumevanju (MoR) između Razvojne agencije Srbije (RAS), sa naše strane i AMDIE, sa marokanske.

U veoma srdačnom razgovoru, ambasador Bauer je podsetio na višedecenijsko prijateljstvo Republike Srbije i Kraljevine Maroko, kao i na činjenicu da je ono, u političkom smislu, u ovom trenutku, na najvišem nivou. Ambasador Bauer je izrazio žaljenje što ekonomska razmena ne prati trend uspona u političkim odnosima i rekao da smatra da bi potpisivanje jednog ovakvog sporazuma dalo značajan podsticaj ekonomskoj saradnji naše dve zemlje. On je rekao da postoji veliki potencijal u mnogim sektorima za saradnju, a poseban naglasak je stavio na IT sektor i poljoprivredu, sa čime su se sagovornici u potpunosti složili.

Direktor AMDIE, Ali Sediki, je potvrdio da Republika Srbija ima u Kraljevini Maroko iskrenog prijatelja i izrazio i ličnu zainteresovanost za rad na unapređenju ekonomske saradnje. Potpisivanje MoR smatra kao dobar korak u tom pravcu. On je naveo još nekoliko sektora za koje smatra da imaju potencijal za unapređenje ekonomskih odnosa – sektor proizvodnje auto-delova i tekstilni sektor, sa čim se ambasador Bauer složio.

Dečji kulturni centar u Beogradu raspisuje Međunarodni konkurs za decu i mlade od 5 do 18 godina pod nazivom STRIP-KAIŠ.
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni ateljei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta.
Osim prava učešća dece i mladih od 5 do 18 godina, uslovi konkursa su sledeći:
-Izbor teme je slobodan
-Tehnika rada je potpuno slobodna
-Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
-Radovi ne smeju biti opremljeni, niti uramljeni
-Format radova ne sme biti veći od 420mm h 297mm
-Individualni učesnici mogu da pošalju do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do  30 radova različitih autora
-Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2022. ili 2023. godini
-Prispeli radovi se ne vraćaju

Rok za prispeće radova je 19. novembar 2023. godine.

Dečji kulturni centar moli da se radovi koji će se poslati u fizičkoj formi na adresu: Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11000 Beograd, Srbija,

Sa naznakom: ZA MEĐUNARODNI KONKURS STRIP KAIŠ 
                         POŠILjKA JE NEKOMERCIJALNOG KARAKTERA

Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Izložba i prateći program biće realizovani u decembru 2023. godine.

Ambasador Ivan Bauer je, u organizaciji princeze Lale Fatime Zohre i Ministarstva omladine, kulture i komunikacije K. Maroko, sa još nekoliko kolega ambasadora, učestvovao u poseti regiji Tanžer-Tetuan-Al Hoceima.

Tokom vrlo sadržajne posete, ambasadori su imali priliku da se upoznaju sa privrednim potencijalima ove regije, sa različitim socijalnim programima koje u njoj sprovodi, uglavnom, NVO sektor, kao i sa najvažnijim kulturnim spomenicima ovog dela Maroka.

Na početku posete, u Tetuanu, grupa je videla „Palatu umetnosti i kulture“ koja je pretvorena u školu umetnosti i (starih) zanata za ugrožene grupe – decu ometenu u razvoju, žene koje, iz različitih razloga, nisu imale priliku da se obrazuju, kao i za starije osobe koje nisu prošle sekundarni nivo obrazovanja, a žele da to učine u poznim godinama. Ambasadori su posetili radionice, u kojim uglavnom rade deca ometena u razvoju, ali i obišli postavku umetničkih i zanatskih dela ovih mladih majstora.

Organizator je priredio i vrlo edukativnu posetu luci „Tanžer Med“. Predstavnici kompanije su upoznali prisutne ambasadore sa činjenicama da je luka Tanžer Med u poslednjih dvadesetak godina (otkad datira ideja ovog velikog projekta) izrastao u najveću luku u Africi, najveću luku u Mediteranu, kao i 23. najveću luku u svetu.

U Tanžeru je posećena organizacija (NVO) „100% Mame“ („100% Maman“) koja pomaže neudatim trudnicama, kao i ženama žrtvama nasilja u porodici i predrasuda u društvu da prebrode teške trenutke, te da imaju posao, tj. izvor prihoda u teškim periodima za njih. Ova organizacija je osnovana 2006. godine i pružila je neophodnu pomoć preko 5.000. majki u u periodu 2006-2023. godine. Osim pogona u kome mlade žene prave različite odevne predmete, nakit i suvenire, kao i kuhinje koja nudi usluge keteringa spoljnim korisnicima, ove mlade žene imaju i obezbeđenu zdravstvenu negu za sebe i svoju decu, pomoć psihologa u teškim trenucima za njih, nudi im se i pravnu pomoć, briga o deci tokom radnog vremena, smeštaj i hrana. Za ugrožene majke postoji i sigurna kuća.

Tokom posete regiji Tanžer-Tetuan-Al Hoceima, za ambasadore je organizovan i obilazak svih najznačajnijih kulturno-umetničkih spomenika u ovoj regiji.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, predao je u Nuakšotu akreditivna pisma Predsedniku Islamske Republike Mauritanije, Nj.E. Mohamedu Uld Šejk El Gazuaniju, čime je preuzeo dužnost ambasadora Republike Srbije u Islamskoj Republici Mauritaniji, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedištem u Rabatu.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, iskoristio je ovu priliku da prenese pozdrave Predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, Predsedniku El Gazuaniju.

U dužem razgovoru koji je ambasador Bauer imao sa Predsednikom El Gazuanijem, on je istakao da Srbija smatra IR Mauritaniju važnim partnerom u Africi i istakao naše opredeljenje da odnose sa našim višedecenijskim prijateljima iz Afrike podignemo na najviši nivo. On je naglasio da Republika Srbija vidi IR Mauritaniju kao najvažnije čvorište u Zapadnoj Africi i kao lidera u regionu Sahela. Ambasador Bauer je rekao da je poznato da je IR Mauritanija izuzetno bogata resursima i potencijalom, posebno apostrofirajući značajan potencijal velikog broja mladih ljudi i potrebu da im se obezbede najbolji mogući uslovi za školovanje. On je podsetio da je zvanični Beograd (tada prestonica SFRJ) bio najveći podržavalac u Evropi, ako ne i šire, pravednih oslobodilačkih ratova koje su naša afrička braća vodila 60-ih godina prošlog veka. I Pokret nesvrstanih, koji je osnovan na inicijativu zvaničnog Beograda, a u kome je aktivno učešće uzela i IR Mauritanija, imao je za ideju da se u bipolarnom svetu u kome se tada živelo čuje i glas Afrike, rekao je ambasador Bauer i podsetio na izuzetno dinamičnu saradnju koju su naše dve zemlje imale u tom periodu, istakavši našu želju da se saradnja vrati na taj nivo. U tom smislu, podvukao je značaj relansiranja intenzivne bilateralne političke saradnje, kao i saradnje na svim drugim poljima, sa idejom stvaranja strateškog partnerstva.

Povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, savetnik u Ambasadi R.  Srbije u Rabatu, B. Inđić Šaib, položila je venac na vojnom groblju Komonvelta u Kazablanci, na grob pilota Vladimira Di Paolija. Istovremeno, minutom ćutanja odata je počast pilotu poginulom 1943. godine.

Nakon tragičnog gubitka života u pucnjavi u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, 3. maja 2023. godine, Vlada Republike Srbije odredila je trodnevnu nacionalnu žalost, od 5. do 7. maja 2023. godine.

Ambasada Republike Srbije se zahvaljuje na svim porukama podrške koje smo dobili. 

Knjiga saučešća biće otvorena u ambasadi Republike Srbije u Rabatu, na adresi: 24 rue Cadi Ahmed Mouline, Souissi, u petak 5. maja 2023. godine.

Građani koji žele da izraze svoje saučešče mogu to učiniti:

5. maja 2023. od 10 do 16 časova.

Posetioci ambasade biće podvrgnuti bezbednosnim proverima. 

Za one koji nisu u mogućnosti da dođu lično, biće otvorena knjiga saučešća elektronskim putem na sledećoj adresi: ambrsrabat@gmail.com

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa menadžerom kompanije Ebertec, koja je deo Diana Holding, najvećeg uvoznika i distributera alkoholnih pića u Maroku, Hamzom Filalijem. Ova kompanija je predstavljala Kraljevinu Maroko na sajmu vina „Vinska vizija: Otvoreni Balkan“, koji je održan u Beogradu u periodu 01.-04. septembar 2022. godine.

Menadžer kompanije Ebertec, Hamza Filali, izneo je veoma pozitivne utiske o organizaciji Sajma, naročito u pogledu direktnih susreta (B2B) sa potencijalnim partnerima. U nastavku razgovora on je zamolio ambasadora Bauera za posredovanje i pomoć u uspostavljanju komunikacije sa odabranim proizvođačima vina iz Srbije. Izneo je mišljenje da srpska rakija, za sada, ne bi mogla da nađe mesto na tržištu Maroka, ali da bi vina mogla biti plasirana. S tim u vezi, predložio je da se, nakon uspostavljenih direktnih kontakata sa srpskim proizvođačima vina, proslede i odgovarajući uzorci, kako bi njihova kompanija odabrala one koji su najpogodniji za plasman na marokansko tržište.

Ambasador Ivan Bauer je pozdravio ideju, iznevši interes da se organizuje još jedan sastanak kome bi prisustvovao i menadžer za uvoz kompanije Ebertec, kako bi se razmotrili naredni koraci u pravcu plasiranja srpskih vina u Maroku. Takođe, predložio je da se organizuje promocija naših vina u kompaniji Diana Holding ili u nekoj od njihovih prodavnica, na koju bi bili pozvani vlasnici restorana i trgovinskih lanaca sa kojima kompanija Ebertec već sarađuje. Na taj način bi se napravio prvi korak u predstavljanju srpskih vina, što je ambasador Bauer ocenio veoma važnim, a sa čime se saglasio i Hamza Filali.

Ambasador Ivan Bauer učestvovao je na konferenciji, koju je povodom Dana žena, u saradnji sa ministarkom za solidarnost, socijalnu integraciju i porodicu, Auatif Hajar, organizovala Diplomatska fondacija.

Konferenciju „Za inkluzivan digitalni svet: inovacije i tehnologija za ravnopravnost polova“ otvorila je ministarka za solidarnost, socijalnu integraciju i porodicu, Auatif Hajar. Ona je, podsetivši da je temi ravnopravnosti polova i (ekonomskog) osnaživanja žena Nj.V. kralj Mohamed VI u svom obraćanju naciji povodom nacionalnog praznika dao posebno na značaju, rekla da u Kraljevini Maroko postoje i ustavne i sve zakonske pretpostavke za postizanje pune ravnopravnosti polova. U tom smislu, informisala je diplomatski kor da će 17. marta biti održan prvi sastanak „Nacionalne komisije za ravnopravnost polova“, kojim će predsedavati Premijer Maroka, Aziz Ahnuš. U svom izlaganju ona je podsetila i da je novembra meseca prošle godine lansirana kampanja borbe protiv sajber nasilja nad ženama.

Ambasador Bauer je u svom obraćanju skupu naglasio da, kao i svaki drugi veliki iskoraci u modernoj eri, digitalni svet i društveni mediji sa sobom nose i pozitivne, ali i negativne implikacije. On je skupu poručio da digitalne medije, a naročito društvene medije, po definiciji karakteriše „da oni pripadaju svima, a da istovremeno ne pripadaju nikome“. Dok, sa jedne strane, digitalni svet omogućava ženama da se bolje i lakše povežu u borbi za svoja legitimna prava, naročito u zemljama u kojim su im ta prava uskraćena, sa druge strane digitalni svet je meta onih grupacija koje ga koriste da šire poruke mržnje. Ovaj „rat“ dobronamernih i zlonamernih korisnika prednosti koje donosi digitalna era je sveprisutan i neće nikad prestati te je, u tom smislu, izuzetno važna uloga države, ali i čitavog društva, u kreiranju pravnih okvira koji će omogućiti delotvornu borbu protiv svake vrste digitalnog nasilja, naročito onog koje je usmereno protiv žena i dece, zaključio je ambasador Ivan Bauer.

Stalna delegacija Narodne skupštine R. Srbije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana boravila je od 01. do 04. marta 2023. g. u Rabatu.

Osim sastanaka predviđenih u okviru Parlamentarne skupštine Mediterana, za delegaciju je organizovan i sastanak sa g. Lahsenom Hadadom, kopredsedavajućim interparlamentarnom Komitetu EU - Maroko u Veću savetnika marokanskog Parlamenta.

Istakavši istorijske prijateljske veze koje postoje između dve države, g. Hadad je izrazio želju za nastavkom saradnje na svim nivoima. Izneo je nadu da će se razmene između parlamentarnih grupa intenzivirati, kao i da će doprineti unapređenju saradnje i u drugim domenima, naročito privrednom. Preneo je spremnost za češćim razmenama i jačanjem svih aspekata međuparlamentarne saradnje, gde aktiviranje grupa prijateljstava u parlamentima dvaju država može da ima izuzetno značajnu ulogu.

Šef delegacije NS RS Hadži Milorad Stošić je informisao da Grupa prijateljstva sa Marokom u Parlamentu Srbije, sa 35 članova, spada među najbrojnije grupe prijateljstva, što, između ostalog, pokazuje i značaj koji Srbija pridaje odnosima i saradnji sa Marokom. Veroljub Arsić, član Stalne delegacije u PS Mediterana, izneo je spremnost za stvaranje strateškog partnerstva između dve zemlje, izrazivši očekivanje da će se, u narednom periodu, uz zajedničku volju i rad, unaprediti svi oblici saradnje, naročito privredne, koja nije na nivou prijateljstva koje povezuje dve zemlje. Izrazio je nadu da će se i rad MK reaktivirati 2023. g, što će, takođe, podstaći uspešniju i produbljeniju saradnju.

Istakavši volju za proširenje i unapređenje saradnje među različitim telima parlamenata dve zemlje, kao i među samim grupama prijateljstva, V. Arsić je izrazio spremnost da članove Grupe prijateljstva u marokanskom Parlamentu pozove u uzvratnu posetu Srbiji, kako bi se nastavili razgovori o mogućnostima dinamizacije bilateralne saradnje.

Na poziv Predsednika Parlamentarne skupštine Mediterana (PAM), Pedra Rokea, ambasador Ivan Bauer je prisustvovao otvaranju 17. plenarnog zasedanjas PAM, koje se održava 01. i 02. marta 2023. godine u Parlamentu Kraljevine Maroko.

Na otvaranju skupa, prvi se obratio Enam Majara, Predsednik Veća savetnika Parlamenta K. Maroka, poželevši, u ime K. Maroko, dobrodošlicu svim prisutnim. On je iskoristio ovu priliku da izrazi solidarnost sa narodima Turske i Sirije i da izrazi saučešće porodicama preminulih. Zamolio je sve okupljene da se minutom ćutanja oda pošta nastradalim. U svom govoru on je posebno skrenuo pažnju na to u kojoj meri dešavanja u Ukrajini, uz tek prevaziđenu krizu izazvanu pandemijom korona virusa i sveprisutnim problemima koje izazivaju klimatske promene, imaju uticaja na globalne lance snabdevanja, što se posebno oseća u Africi. On smatra da PAM treba da doprinese unapređenju parlamentarne saradnje, da razvija odnose dve obale Mediterana i da konstantno izlazi sa novim  inicijativama na dobrobit svih.

Nakon njega, reč je uzeo Predsednik Veća predstavnika Parlamenta K. Maroko, Rašid Talbi El Alami, koji se, takođe, osvrnuo na globalne geopolitičke i ekonomske posledice, kako ga je nazvao, „rata u Istočnoj Evropi“. On se založio za veći priliv investicija iz predela Severnog u Južni Mediteran zbog postojeće nejednakosti u smislu ukupnih prihoda, životnog standarda stanovništva i sl.

Potom se skupu obratio Predsednik PAM, Pedro Roke, koji se pridružio izrazima saučešća porodicama poginulih u nedavnom zemljotresu. On je istakao da se PAM zalaže za mobilizaciju svih država članica u smilu pružanja pomoći ljudima koji su izgubili svoje domove, a čija brojka prelazi 900 hiljada ugroženih.

U nastavku se, video porukom, obratio prvi Predsednik PAM, Abdevahed Radi, koji je podsetio na entuzijazam koji je postojao kad je PAM osnovan, posebno ističući optimizam koji je postojao devedesetih godina prošlog veka, nakon završetka hladnog rata.

Na kraju otvaranja skupa, prisutnim se, video porukom, obratio i GS UN, Antonio Gutijereš. On je rekao da se moderna civilizacija suočava sa brojnim izazovima (o kojim su govorili i prethodni govornici) i istakao da uloga Parlamenata, kao kreatora zakonodavnih okvira, dobija sve više na značaju.

Imajući u vidu da se u Rabatu održava i sastanak Parlamentarne grupe frankofonije, ambasador Ivan Bauer je, takođe, na marginama ovog skupa, organizovao susret naše proslavljene operske dive i narodne poslanice, Jadranke Jovanović, sa Predsednikom Nacionalne fondacije muzeja Maroka, Mehdijem Kotbijem.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa vlasnicom kompanije BakersLake Advisory, Fatin Mabhut, koja je potpisala Ugovor o saradnji sa kompanijom TEXTIL d.o.o iz Užica.

Povod za susret bio je uspostavljanje saradnje naše i marokanske kompanije na inicijativu ambasade Republike Srbije u Kraljevini Maroko. Kompanija BakersLake Advisory je, potpisivanjem Ugovora o saradnji sa našom kompanijom, postala njihov zvanični uvoznik i distributer, kako u Kraljevini Maroko, tako i u regionu.

Dva sagovornika su razgovarala o mogućnostima saradnje i u drugim sektorima. S obzirom na interesovanje marokanske strane za unapređenje saradnje u oblasti turizma, ambasador Bauer je svoju sagovornicu upoznao sa turističkim potencijalima Republike Srbije, posebno apostrofiravši zdravstveni turizam. Bilo je razgovora i o u napređenju saradnje u oblasti poljoprivrede, gde su se sagovornici saglasili da postoji ogroman potencijal. Ambasador Bauer je svojoj sagovornici dao nekoliko brošura u kojim su predstavljeni neki od potencijala srpske poljoprivrede, ponudivši se da posreduje u uspostavljanju kontakta između kompanije BakersLake Advisory i naših kompanija.

Na kraju razgovora, sagovornici su se saglasili da nastave sa razmenom informacija, kako bi se unapredila i dinamizovala privredna saradnja između Srbije i Maroka.

Ministar spoljnih poslova R. Srbije I. Dačić je 16. januara 2023. godine doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata može se izvršiti na sledećim linkovima:

http://www.mfa.gov.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Ambasador Republike Srbije u Rabatu Ivan Bauer sastao se sa predsednikom Vlade Kraljevine Maroka Azizom Ahanušom, na marginama Samita Dakar 2. koji se od 25. do 27. januara 2023. godine održava u Senegalu. 

Tom prilikom, razgovarano je o razmeni poseta na visokom nivou i mogućnostima unapređenja  bilateralne saradnje u oblastima od obostranog interesa.

Ambasador Bauer se sastao i sa marokanskim ministrom za opreme i vode, Nizarom Barakom, sa kojim je razgovarao o održavanju srpsko – marokanske Mešovite komisije za trgovinsku, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju i potencijalima saradnje između Srbije i Maroka.   

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroku prisustvovao je 19. januara 2023. godine, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Rabatu, službi povodom Bogojavljenja.   

R. Srbija je učestvovala i ove godine na tradicionalnom diplomatskom bazaru u Rabatu, koji je organizovan u Nacionalnoj biblioteci 11. decembra 2022. g. Ovom prilikom, izloženi su ručno rađeni ukrasi, glinene činije i saksije, zatim brošure TOS i Ministarstva kulture, kao i hrana koju je pripremila supruga ambasadora. Na ovaj način, Ambasada je nastojala da predstavi pojedine segmente srpske kulture i tradicije.

Bazar je svečano otvorila sestra kralja Mohameda VI , Lala Meriem, a sredstva prikupljena od prodaje artikala, namenjena su u humanitarne svrhe.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, otvorio je, u muzeju „Musée la Kasbah des cultures méditerranéennes“ u Tanžeru, izložbu Arheološkog instituta SANU iz Beograda i Arheološkog parka „Viminacijum“, pod nazivom „Putevima rimskih imperatora“.

Izložba je, u prisustvu velikog broja novinara, pripadnika diplomatskog kora i zvaničnika iz Tanžera i regije Tanžer-Tetuan-Al Hoceima, organizovana povodom obeležavanja 65-godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa Republike Srbije i Kraljevine Maroko, na inicijativu ministara spoljnih poslova naše dve prijateljske zemlje. Ovom izložbom nastavlja se veliki broj aktivnosti kojim će srpska kultura i tradicija biti predstavljene marokanskoj javnosti u okviru „Godine Srbije u Maroku“.

Pored ambasadora Ivana Bauera, na izložbi je govorio i Predsednik Nacionalne Fondacije muzeja Kraljevine Maroko, Mehdi Kotbi.

Očekuje se da će izložbu „Putevima rimskih imperatora“, koja će u Tanžeru biti postavljena do marta meseca 2023. godine, videti veliki broj Marokanaca, ali i stranih turista koji posećuju ovu izuzetno atraktivnu turističku destinaciju. Posetioci će imati priliku da vide biste 18 rimskih imperatora rođenih na tlu Srbije, što predstavlja jednu petinu svih rimskih imperatora, odnosno najveći broj rimskih imperatora koji su rođeni van Italije. Na izložbi je predstavljena i 3D rekonstrukcija izgleda rimskog legionara rođenog na severu Afrike čiji su posmrtni ostaci pronađeni u Viminacijumu.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer predao je u Dakaru akreditivna pisma predsedniku Republike Senegal Makiju Salu, čime je preuzeo dužnost ambasadora Republike Srbije u Senegalu, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedištem u Rabatu.

Ambasador Republike Srbije Ivan Bauer iskoristio je ovu priliku da prenese pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića predsedniku Senegala. Ambasador Bauer je podsetio predsednika Sala na zvaničan poziv koji je naš predsednik uputio predsedniku Senegala 2019. godine.

Ambasador Bauer je istakao da je poziv i dalje otvoren i izrazio nadu da će, nakon očekivane posete ministarke spoljnih poslova Senegala Aisate Tal Sal, uslediti i poseta predsednika Sala Beogradu.

Pre predaje akreditivnih pisama predsedniku Senegala, ambasador Bauer je predao kopije pisama ministarki spoljnih poslova Senegala Aisati Tal Sal.

Ambasador Bauer je ministarku Tal Sal informisao o trenutnoj situaciji u našim bilateralnim političkim i ekonomskim odnosima i istakao našu spremnost za njihovo unapređenje.

Tokom sastanka je bilo reči i o poseti ministarke Tal Sal Republici Srbiji. Ambasador Bauer je preneo pozdrave ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića, kao i njegov poziv Aisati Tal Sal da, u najskorijem periodu, poseti Republiku Srbiju, što je ona sa zadovoljstvom prihvatila.

Ambasador Ivan Bauer učestvovao je na 17. sesiji Međuvladinog komiteta za zaštitu nematerijalnog  kulturnog nasleđa UNESCO koja se održava u periodu 28. novembar - 03. decembar 2022. godine u Rabatu, kome je prisustvovalo više od 1000 učesnika iz 132 zemlje.

Na zasedanju ovog Komiteta našao se i predlog Republike Srbije da se tradicionalan način pravljenja srpske šljivovice uvrsti kao deo svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Na današnjem zasedanju Komitet je, bez ikakvih primedbi, prihvatio predlog Republike Srbije i uz odobravanje svih delegacija i čestitke upućene našoj delegaciji, našu šljivovicu proglasio nematerijalnim kulturnim nasleđem UNESCO.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer učestvovao je kao šef srpske delegacije na Globalnom forumu Alijanse civilizacija Ujedinjenih nacija (UNAOC) u Fesu.

Ovaj deveti po redu globalni forum nosi naziv „Ka Alijansi mira: Živeti zajedno kao jedno čovečanstvo“ i okuplja delegacije zemalja članica Grupe prijatelja UNAOC i bavi se globalnim temama, od nasilnog ekstremizma i govora mržnje na Internetu do uloge žena i mladih i revitalizovanog multilaterizma.

Skup su otvorili generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i njegov visoki predstavnik za Alijansu civilizacija Migel Anhel Moratinos, te Andre Azulaj, specijalni savetnik kralja Mohameda VI.

Reč su potom dobili predstavnici kosponzora Alijanse civilizacija, ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavušoglu i državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Španije Anheles Moreno Bau, te ministar inostranih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroko Naser Burita.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je 16. novembra 2022. godine, doneo odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
-organizacije dijaspore i organizacija Srba u regionu
-udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja
-diplomatsko – konzularna predstavništva Republike Srbije
-crkve i verske zajednice
-jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji

Uvid u raspisani javni poziv može da se ostvari na sledećim linkovima:

http://mfa.gov.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ambasador Republike Srbije u Rabatu Ivan Bauer sastao se sa Aleksandrom Ivankom, specijalnim predstavnikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša i šefom misije MINURSO.

Sagovornici su razmenili mišljenja o situaciji u regionu.

Aleksandar Ivanko upoznao je ambasadora Bauera sa izazovima sa kojim se misija MINURSO susreće na terenu, kao i sa koracima koje preduzima u cilju njihovog suzbijanja.

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador R. Srbije u K. Maroko I. Bauer položio je 11. novembra 2022. g, venac na groblju u Rabatu, na spomenik borcima palim u Prvom svetskom ratu.

Ovom prilikom, ambasador I. Bauer je minutom ćutanja odao počast srpskim žrtvama poginulim u Velikom ratu.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, prisustvovao je 116-toj sesiji „Diplomatskih raskršća“ („Carrefour Diplomatique“) u organizaciji Diplomatske fondacije. Gost ove sesije bila je Predsednik Nacionalnog saveta za ljudska prava Kraljevine Maroko, Amina Bujaš.

Glavne teme sastanka bile su stanje ljudskih prava u  svetu u ovim teškim vremenima, novi izazovi koji se u doba digitalizacije postavljaju pred zaštitnike ljudskih prava i sloboda, kao i zabrinjavajuće opadanje uloge multilateralizma u međunarodnim odnosima.

Ambasador Ivan Bauer je iskoristio ovu priliku da sa Aminom Bujaš obavi kraći razgovor u kom ju je informisao da u Vladi Republike Srbije postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i institut Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i iskazao spremnost da posreduje u uspostavljanju kontakta Nacionalnog saveta za ljudska prava u Maroku sa institucijama u Srbiji u cilju razmene iskustava, sa čim se njegova sagovornica složila.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da se na Srbiju i zemlje EU koje nisu priznale tzv. Kosovo vrši pritisak da ne prisustvuju sednici Saveta Evrope, na kojoj će se odlučivati o početku procesa prijema tzv. Kosova u tu instituciju, kako bi se na taj način tiho složile s tim.

,,Za nas je najteža pozicija u Evropi, jer je najveći broj evropskih zemalja priznao Kosovo. Odnos snaga u SE je takav da garantuje da će možda ta odluka da prođe. Osnovna smetnja toj njihovoj želji je da se do sada nikada nije desilo da neka zemlja bude primljena bez konsenzusa i zato se na nas vrši pritisak. Oni hoće da pokažu da su sada, kada su izbacili Rusiju iz SE, jedinstveni i zato vrše pritisak na nas i na zemlje koje nisu priznale Kosovo da ne budu prisutne na sednici, da se mi faktički ćuteći složimo da ta procedura otpočne", rekao je Dačić za Tanjug.

On je istakao da je pitanje sukoba u Ukrajini usko povezano sa pitanjem teritorijalnog integriteta Srbije preko poštovanja principa međunarodnog prava.

Dačić je podsetio da je stav Srbije uvek isti, a to je da poštujemo principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

,,Kada bi odgovor zapadne strane o našem teritorijalnom integritetu bio isti kao u slučaju Ukrajine, onda mi ne bismo imali takvu dilemu, ali ovde se vidi da na naki način postoje dvostruki aršini i jednih i drugih, odnosno da svako tumači te principe međunarodnog prava kako mu u određenom trenutku odgovara, tako da vi na istoj sedicni Saveta Evrope možete čuti oštru podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i podršku Prištini da Kosovo postane članica SE. Kako to možete da spojite jedno s drugim?", naveo je Dačić.

On je rekao da Savetu ministara SE trenutno predsedava Irska, koja je obećala tzv. Kosovu da će da pokrene proceduru za članstvo srpske pokrajine u tom telu.

,,Međutim, sada je kraj njihovom predsedavanju i zato je taj 3. veoma važan da se vidi šta će da se desi, jer postoji irsko-nemački plan sa formulacijama koje nisu baš eksplicitne da će oni da podrže Kosovo, ali da se to ipak pošalje na dalje razmatranje. Mi smo apsolutno protiv pokretanja bilo kakve procedure i borićemo se za to do kraja i to je prva velika bitna stvar sa kojom se ja suočavam na mestu ministra spoljnih poslova", naglasio je Dačić.

Ocenio je da se premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ovako ponaša zato što nigde na Zapadu nije mogla da se čuje nijedna izjava da će se Priština suočiti sa sankcijama ako ne bude konstruktivna, ali da se s druge strane, kada se govori o Srbiji, ,,pominje batina''.

,,Cinično je da neko kaže kako osuđuje, ali neće ništa da preduzima protiv njih. Ja mislim da on njih počinje malo da nervira. Jer, kada vi računate da je neko vaš 100 posto, to podrazumeva da sve što vi kažete on treba da uradi. On sada ponekad uradi nešto što izlazi iz okvira. Oni ne bi hteli da postoje problemi, a Kurti će ih izazvati. Da li direktno tako što će da zaplenjuju automobile ili kažnjavaju, ali to će izazvati reakciju Srba", procenio je Dačić.

On smatra da to što na tzv. Kosovu neće da organizuju izbore za savete nacionalnih manjina je njihova želja da pokažu kako više nikakave veze nemaju sa Srbijom i da ne žele da se bilo šta što je deo srpskog sistema vlasti obavlja na teritoriji koju su Albanci proglasili ,,Republikom Kosovo''.

Dačić je rekao da je predsednik Aleksandar Vučić na sedici Saveta za nacionalnu bezbednost izložio svoj pogled na francusko-nemački plan za KiM i o demaršu u vezi sa automobilskim tablicama koji je Srbiji uputila Kvinta.

,,Predsednik je jasno rekao da je nesporno da ćemo biti konstruktivni i da nećemo nijednim potezom doprineti da budemo optuženi za opstrukciju i eventualne incidente, ali da ćemo sve uraditi da zaštitimo nacionalne interese i naš narod na KiM", podsetio je Dačić.

Istakao je da je francusko-nemački predlog postavljen na za Srbiju neprihvatljiv način, jer podrazumeva da se o političkom rešenju za KiM ne razgovora.

,,Oni smatraju da nema šta da se govori o političkom rešenju, jer je ono završeno proglašenjem nezavisnosti, a da je glavni problem kakao anestezirati Srbiju da to proguta, nudeći neke planove u budućnosti", rekao je Dačić.

Dodao je da to nije nikakava finalna verzija dokumenta, jer o tome neće odlučivati Francuska i Nemačka samostalno, već će konačnu reč dati Savet bezbednosti UN.

,,Svi separatisti na svetu će koristiti agrumentaciju koju je Kosovo koristilo kada je donosilo jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti i koristiće savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. To sada koristi i Rusija, ikao ne priznaje Kosovo, da bi priznala otcepljene republike u Ukrajini. Zapadne zemlje su rekle da Kosovo nije presedan, nego je slučaj sam za sebe i da niko ne sme da se poziva na njega. Zato hoće da ga što pre eliminišu iz spiska problematičnih tema", naveo je Dačić.

On je istakao da takva očekivanja nisu realna, jer Srbija neće pristati na tako nešto.

,,Mi želimo pravedno rešenje koje mora biti zasnovano na saglasnosti Srbije i srpskog naroda koji živi na KiM. Bez naše saglasnosti, a mi ćemo biti saglasni samo ukoliko budu zadovoljeni naši interesi, bilo kakav plan nema šanse da uspe", rekao je Dačić.

Pozvao je Zapad da bude praktičan u odnosu na Srbiju i dodao da to podrazumeva da Srbija ne može da izađe u susret njihovimi zahtevima, sve dok ne vidi da postoji neko ko će joj pomoći da zaštiti svoje interese.

,,A ne da joj s jedne strana nude da uvede sankcije Rusiji, a sa druge strane da Kosovo uđe u SE. Šta tu dobija Srbija? Želimo pravedan odnos, želimo odnos koji će se zasnivati na međunarodnom pravu", naglasio je ministar spoljnih poslova.

On je u vezi sa odnosom Srbije i Zapada ocenio da je Srbija uvek imala "trku sa pomerenim ciljem".

,,Prvo je bilo uhapsite Karadžića, Mladića i sve ostale. Čim se to završilo, onda pitanje Kosova, pa sad idemo dalje sa uvođenjem sankcija Rusiji. Šta će se desiti ako uvedemo sankcije Rusiji?" upitao je.

Dačić je rekao da je Srbiji potrebna pružena ruka, onako kako je ona pružila ruku drugima.

,,Ne znam da li tome možemo da se nadamo, ali traba svi da shvate da ovakvi bespravedni postupci prema Srbiji koji ne uvažavaju naše naconalne i državne interese, gde nam se smeju u lice, govoreći da naš teritorijalni integritet ne smemo da spominjenmo, ali moramo da uvedemo sankcije Rusiji, zbog teritorijalnog integriteta Ukrajine, svaki potez gde se favorizuje Kosovo a ne uvažava naš nacionalni interes, nas ne približava zapadnoj civilizaciji. Jače nas gura u zagrljaj naših starih prijatelja. Oni su za to krivi", istakao je Dačić.

Ocenio je da će u narednom periodu pozicija predsednika Vučića biti veoma izazovna i opterećena mnogim pretnjama.

,,Mislim da je njegov stav koji je izneo kristalno jasan: mir, mir i mi ćemo stalno to ponavljati, ali nemojte nas terati da se branimo", naglasio je Dačić.

Izvor/foto: Tanjug

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,
Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.  

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,
Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,
Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.

Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.

Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa Mohamedom Irakijem, vlasnikom kompanije „Best Buy Maroc“, koja je jedan od najvećih uvoznika i distributera kancelarijske i informatičke opreme u Maroku, i sa njim razgovarao o unapređenju poslovne saradnje naše dve prijateljske zemlje.

Predsednik kompanije „Best Buy Maroc“, Mohamed Iraki, je iskazao veliko interesovanje za saradnju sa kompanijama iz Srbije, a posebno za uvoz kancelarijskog nameštaja, kao i kancelarijskog materijala. Istakao je da, u ovom trenutku, najveći deo uvoza opreme za kancelarije dolazi iz Kine, ali da je zainteresovan za diversifikiaciju svog uvoza i u tom smislu vidi potencijal za uspostavljanje saradnje njegove kompanije sa kompanijama iz Republike Srbije.

Ambasador Bauer je svog sagovornika upoznao sa činjenicom da naše dve prijateljske zemlje, na žalost, još uvek nemaju potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, ali ga je informisao da je on tu inicijativu već pokrenuo kod našeg nadležnog ministarstva, kao i u razgovoru sa ministrom industrije i trgovine Kraljevine Maroko, Rijadom Mezuarom. U tom smislu, ambasador Bauer je kontaktirao kopredsedavajućeg Poslovnog saveta Srbija-Maroko, Bušru Utagani, zamolivši je da Mohameda Irakija snabde svim potrebnim informacijama u vezi sa carinskim procedurama prilikom uvoza robe iz Srbije. U razgovoru sa Bušrom Utagani, ambasador Bauer je dogovorio njen sastanak sa Mohamedom Irakijem, ali i zajednički sastanak sve tri strane da bi se nadalje razgovaralo o unapređenju saradnje. Takođe, ambasador Bauer je Mohamedu Irakiju ponudio i ličnu pomoć oko uspostavljanja kontakta sa Privrednom komorom Srbije, kao i sa kompanijama koje su zainteresovane za izvoz u Kraljevinu Maroko.

Ambasador Bauer je iskoristio ovu priliku da upozna svog sagovornika sa činjenicom da je marokanska strana nedavno ratifikovala Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (te je on stupio na snagu), kao i o kontaktima nadležnih ministarstava dve zemlje u vezi sa potpisivanjem Sporazuma koji bi jasnije definisao drumski transport između dve zemlje, što bi dodatno olakšalo poslovnu saradnju kompanija iz Republike Srbije i Kraljevine Maroko.

Obaveštavamo da će se od 01. novembra 2022. g. takse za konzularne usluge uplaćivati na račun Ambasade, prema sledećoj instrukciji:

Vlasnik računa: AMBASSADE DE LA SERBIE

Adresa: 24, RUE AHMED MOULINE SOUISSI, 10105 RABAT

Broj računa: 021-810-0000069005313596-18

Dečji kulturni centar u Beogradu raspisuje Međunarodni konkurs za decu i mlade od 5 do 18 godina pod nazivom STRIP-KAIŠ.
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni ateljei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta.
Osim prava učešća dece i mladih od 5 do 18 godina, uslovi konkursa su sledeći:
-Izbor teme je slobodan
-Tehnika rada je potpuno slobodna
-Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
-Radovi ne smeju biti opremljeni, niti uramljeni
-Format radova ne sme biti veći od 420mm h 297mm
-Individualni učesnici mogu da pošalju do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do  30 radova različitih autora
-Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2021. ili 2022. godini
-Prispeli radovi se ne vraćaju

Rok za prispeće radova je 18. novembar 2022. godine.
Dečji kulturni centar moli da se radovi koji će se poslati u fizičkoj formi na adresu: Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11000 Beograd, Srbija, najpre skeniraju u rezoluciji (300 dpi) i pošalju na mejl: stripkais@dkcb.rs
Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Potrebno je na poledjini svakog poslatog rada čitko popuniti i zalepiti formular. Uz radove koji se šalju mejlom, potrebno je priložiti ispunjen formular. 
 

Izložba Arheološkog instituta SANU i Arheološkog parka „Viminacijum“ otvorena je u Muzeju istorije i civilizacija u Rabatu. Posetiocima će biti predstavljeno 18 glava rimskih imperatora rođenih na tlu Srbije, što predstavlja jednu petinu svih rimskih imperatora i najveći broj rimskih imperatora rođenih van Italije. Stanovnici Rabata, ali i turisti, će imati priliku da vide i maketu grada Viminacijuma, kao i replike posuda nađenih na ovom nalazištu. Stručni tim Arheološkog instituta pripremio je i posebno iznenađenje za Marokance i turiste koji posete Rabat – 3D model izgleda rimskog legionara rođenog u Severnoj Africi čiji su posmrtni ostaci pronađeni u Viminacijumu.

U prisustvu velikog broja marokanskih medija i predstavnika diplomatskog kora u Rabatu, izložbu su otvorili ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Dr Ivan Bauer, Predsednik Nacionalne fondacije muzeja Maroka, Mehdi Kotbi i direktorka Arheološkog instituta SANU, Dr Snežana Golubović.

Poštovani građani,

Obaveštavamo da će se u periodu od 01. do 31. oktobra 2022. godine,  na teritoriji Republike Srbije, sprovesti popis stanovništva, domaćinstava i stanova.

Za građane R. Srbije koji se u vreme popisa privremeno nalaze u inostranstvu (rade, školuju se ili borave iz bilo kog drugog razloga), podatke će dati članovi njihovih domaćinstava u R. Srbiji.

Obaveštavamo, istovremeno, da će, tokom trajanja popisa, Republički zavod za statistiku sprovesti i Istraživanje o državljanima R. Srbije koji žive u inostranstvu. Ovo Istraživanje je namenjeno upravo državljanima R. Srbije koji nemaju članove domaćinstva u R. Srbiji i koji sami ili sa članovima svog domaćinstva žive u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u Istraživanju, potrebno je da popunite upitnik, koji je dostupan na sajtu Republičkog zavoda za statistiku https://www.stat.gov.rs/ od 01. oktobra 2022. godine. Svrha ovog istraživanja jeste da se dobije potpunija slika o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim i drugim karakteristikama državljana R. Srbije u inostranstvu.  

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.
"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, učestvovao je na 114. sesiji „Diplomatskih raskršća“ u organizaciji Diplomatske fondacije u Rabatu.

Ambasador Bauer je iskoristio ovu priliku da razgovara sa ministrom industrije i trgovine Maroka, Rijadom Mezuarom. Dvojica sagovornika su se saglasila da postoji veliki prostor za unapređenje trgovinske saradnje između dve zemlje, naročito u sektorima poljoprivrede, automobilske i tekstilne industrije. Ambasador Bauer je ministra Mezuara informisao o uspešnoj organizaciji Prvog međunarodnog sajma vina „Vinska vizija Otvoreni Balkan“, na kom je učešće uzeo i Maroko. Bilo je reči i o održavanju trećeg zasedanja Stalnog međuvladinog komiteta Republike Srbije i Kraljevine Maroko.

Ambasador Bauer i ministar Mezuar su se dogovorili da se ponovo sretnu u najskorije vreme i razmotre konkretne mogućnosti za unapređenje saradnje dve prijateljske zemlje.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, rekao  je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

Ambasador R. Srbije u K. Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa Ritom Marijom Zniber, vlasnikom i Predsednikom kompanije „Diana Holding“, druge po veličini kompanije u sektoru poljoprivrede u Kraljevini Maroko.

Ambasador Bauer je gospođu Zniber upoznao sa održavanjem Prvog međunarodnog sajma vina „Vinska vizija Otvoreni Balkan“, njegovom značaju za region Zapadnog Balkana (i šire), a posebno za Republiku Srbiju. Kraljevinu Maroko će na ovom sajmu predstavljati kompanija „Ebertec“ koja posluje u okviru kompanije „Diana Holding“.

Ambasador Ivan Bauer i Predsednik kompanije „Diana Holding“ razgovarali su i o različitim mogućnostima za uspostaljanje saradnje između kompanije „Diana Holding“ i kompanija iz Republike Srbije, posebno u oblasti poljoprivrede. Ambasador Bauer je, u razgovoru sa sagovornicom, naročito istakao iskustva Republike Srbije u proizvodnji bobičastog voća, a upoznao je gospođu Zniber i sa činjenicom da Republika Srbija ima proizvođače kvalitetnog semena, sadnica i sadnog materijala koji su u stanju da zadovolje najviše standarde. Ambasador Ivan Bauer je iskazao interesovanje za korišćenje višedecenijskog iskustva kompanije „Diana Holding“ na marokanskom tržištu, kao i raširenu distributivnu mrežu ove kompanije za plasman srpskih proizvoda na tržište Kraljevine Maroko.

Ambasador Bauer je, na kraju razgovora, još jednom istakao značaj koji, poslednjih godina, Republika Srbija pridaje razvoju kvalitetnih brendova u proizvodnji alkoholnih pića, naročito vina. On je izrazio nadu da će prisustvo predstavnika kompanije „Diana Holding“ na Prvom međunarodnom sajmu vina „Vinska vizija Otvoreni Balkan“ predstavljati prvi korak ka proboju srpskih vina na tržište Kraljevine Maroko, istakavši da veruje da će dugogodišnje iskustvo kompanije „Ebertec“ i njeni distributivni kanali u tome odigrati važnu ulogu.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, prisustvovao je u utorak, 26. jula 2022. godine, otvaranju dvodnevne Međunarodne konferencije na temu „Socijalna zaštita: Kraljevski dugoročni projekat“, koja je, u prisustvu Premijera i svih članova Vlade Kraljevine Maroko, kao i drugih visokih zvaničnika i pripadnika diplomatskog kora, a pod pokroviteljstvom Nj.V. kralja Mohameda VI, održana u Kongresnom centru „Mohamed VI“ u Skiratu.

Skupu su se obratili Premijer Kraljevine Maroko, Aziz Ahnuš, delegirani ministar za pitanja budžeta i Predsednik Asocijacije članova Generalnog inspektorata za finansije (koja je bila i organizator skupa), Fuzi Lekža, ministar ekonomije i finansija, Nadja Fetah, ministar zdravlja i socijalne zaštite, profesor Kalid Ait Taleb i guverner centralne banke Kraljevine Maroko („Bank Al-Maghrib“), Abdellatif Žuahri. Na kraju uvodnog dela konferencije, skupu se, putem video poruke, obratila i Mišel Bašele, Visoki komesar za ljudska prava UN.

Svi govornici istakli su privrženost „govoru Nj.V. kralja Mohameda VI od pre dve godine i njegovoj dugoročnoj strateškoj viziji“ za reformu sistema socijalne zaštite. Premijer Ahnuš je podsetio da je nova Vlada Maroka, odmah po stupanju na dužnost započela socijalni dijalog i da su njegova direktna posledica 22 dekreta koja su doneta u poslednjih nekoliko meseci. On je posebno naglasio važnost „duha solidarnosti“ koji se ogleda u tome da „bogati plaćaju za siromašne“.

Ambasador Bauer je iskoristio svoje prisustvo na skupu da razgovara sa nekolicinom sagovornika i inicira uspostavljanje saradnje sa institucijama u Republici Srbiji.

Na poziv ministra poljoprivrede, ribolova, ruralnog razvoja, voda i šuma, Mohameda Sadikija, ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, prisustvovao je, u ponedeljak, 25. jula 2022. godine, otvaranju 65-tog Svetskog kongresa Međunarodne asocijacije studenata poljoprivrede i srodnih nauka (IAAS). Kongres je, u prisustvu visokih zvaničnika Kraljevine Maroko, održan u Institutu za agronomiju i veterinu „Hasan II“ u Rabatu, na temu „Nestašica vode i njeni efekti na sigurnost snabdevanja hranom“.

Ambasador Bauer iskoristio je ovu priliku da obavi odvojene razgovore sa Generalnim sekretarom ministarstva poljoprivrede, ribolova, ruralnog razvoja , voda i šuma, Reduanom Arašom i direktorom Instituta za agronomiju i veterinu „Hasan II“, Abdelazizom El Hraikijem.

U razgovoru sa Generalnim skeretarom ministarstva poljoprivrede Kraljevine Maroko, ambasador Bauer je svog sagovornika upoznao sa činjenicom da postoji ideja o potpisivanju Sporazuma u oblasti poljoprivrede između Kraljevine Maroko i Republike Srbije, o čemu je ambasador Bauer već razgovarao sa predstavnicima našeg ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i predložio zvaničan susret kojom prilikom bi ambasador Bauer marokanskom ministarstvu poljoprivrede uručio Predlog Sporazuma. Generalni sekretar Araš je, iskazujući interesovanje za potpisivanje ovakvog Sporazuma, predložio da se ovaj susret održi na jesen ove godine.

Ambasador Bauer je razgovarao i sa direktorom Instituta za agronomiju i veterinu „Hasan II“, Abdelazizom El Hraikijem, o unapređenju naučne saradnje i razmeni znanja u oblasti poljoprivrede, kao jednoj od oblasti sa veoma visokim potencijalom za buduću saradnju i predložio uspostavljanje kontakta marokanskog instituta sa srodnim institucijama u Republici Srbiji, što je El Hraiki prihvatio.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, prisustvovao je, na poziv Predsednika Predstavničkog doma Parlamenta Maroka, Rašid Talbi El Alamija, otvaranju desete Plenarne sednice Međunarodnog Parlamenta za toleranciju i mir koja je održana u Plenarnoj sali Parlamenta Kraljevine Maroko.

Kao predstavnik Narodne Skupštine Republike Srbije na ovom skupu je učestvovala narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Na otvaranju skupa, prisutnima su se obratili Predsednik Predstavničkog doma Parlamenta Kraljevine Maroko, Rašid Talbi El Alami, Predsednik Veća savetnika u Parlamentu Kraljevine Maroko, Nam Mijara, Predsednik Interparlamentarne unije, Duarte Pačeko, kao i predstavnik organizatora, Predsednik Globalnog veća za toleranciju i mir, Ahmed bin Mohamed Al-Džarvan.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa Kopredsedavajućom Poslovnog saveta Srbija-Maroko, Bušrom Utagani, sa kojom je razgovarao o unapređenju poslovne saradnje naše dve prijateljske zemlje.

Ambasador Bauer je sagovornicu upoznao sa dinamikom stvaranja pravnog okvira za olakšavanje saradnje naše dve zemlje i informisao u kojoj se fazi nalazi ratifikacija različitih, do ovog trenutka potpisanih, sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Maroko. S obzirom na to da bi stupanje na snagu ovih sporazuma stvorilo pretpostavke za povoljniju poslovnu klimu, samim tim i unapređenje trgovinske saradnje Srbije i Maroka, ambasador Bauer je zamolio gospođu Utagani da se angažuje, sa svoje strane, za ubrzanje procedura usvajanja ovih važnih akata.

Takođe, ambasador Ivan Bauer je pokrenuo temu režima olakšica i/ili statusa povlašćene nacije u trgovini između naših zemalja, u sektorima koji su od značaja za svaku od zemalja, kao pretpostavku za eventualno buduće potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Maroka. Takođe, izneo je ideju da Srbija postane regionalno čvorište za izvoz marokanskih proizvoda na Balkan, dok bi Maroko mogao postati regionalni centar za distribuciju srspkih proizvoda u severozapadnoj Africi. Sagovornica se saglasila po oba pitanja, a bilo je razgovora i o unapređenju regionalne, ali i saradnje na lokalnom nivou, kao jednom od modusa unapređenja ukupne privredne saradnje dve zemlje.

Sagovornici su se saglasili da se privrednici Srbije i Maroka ne poznaju dovoljno, što je jedan od razloga nedovoljno razvijene ekonomske saradnje. S tim u vezi, Bušra Utagani je predložila da se, od strane nadležnih institucija u obe zemlje, pripreme materijali sa informacijama koje su značajne za poslovne ljude: podaci o mogućnostima za investiranje,  uvozne i izvozne potrebe i mogućnosti, sektori za koje postoji obostrani interes za saradnju, poput automobilske industrije, agroindustrije, turizma, informacionih tehnologija i drugo.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, na poziv Predsednika Nacionalne fondacije muzeja Maroka, Mehdija Kotbija, prisustvovao je „Noći muzeja“ koja je održana po prvi put u Maroku.

Manifestaciju su otvorili premijer Maroka, Aziz Ahnuš i ministar omladine, kulture i komunikacija, Mohamed Mehdi Bensaid, a prisustvovali su joj i ministar turizma, starih zanata i socijalne ekonomije, Fatim Zahra Amor, gradonačelnik Rabata, Asma Rlalu, kao i nekoliko pripadnika diplomatskog kora.

Ambasador Ivan Bauer je iskoristio ovu priliku da ministra M. M. Bensaida obavesti o otvaranju izložbe „Putevima rimskih imperatora“ Arheološkog instituta iz Beograda, planiranom za 15. septembar 2022. godine i da ga zamoli da otvori ovu izložbu.

Takođe, ambasador Bauer je dogovorio sastanak sa gradonačelnikom Rabata, Asmom Rlalu, tokom koga bi se nastavili razgovori oko dve izložbe oko kojih je već postignut načelni dogovor dve strane.

Navedene manifestacije o kojima je ambasador Bauer razgovarao sa ministrom Bensaidom i gradonačeknikom Rlalu organizuju se u okviru obeležavanja „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih poslova, Nikole Selakovića.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, otvorio je, u Muzeju tepiha u Marakešu, izložbu Etnografskog muzeja u Beogradu, pod nazivom „Dva lica pirotskih ćilima“.

Izložba je, u prisustvu velikog broja novinara i drugih zvanica iz Marakeša, organizovana povodom obeležavanja 65-godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa Republike Srbije i Kraljevine Maroko, na inicijativu ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića. Ovom izložbom nastavlja se veliki broj aktivnosti kojim će srpska kultura i tradicija biti predstavljene marokanskoj javnosti u okviru „Godine Srbije u Maroku“.

Pored ambasadora Ivana Bauera, na izložbi su govorili i Predsednik Nacionalne Fondacije muzeja Kraljevine Maroko, Mehdi Kotbi, direktor Nacionalnog muzeja tkanja i tepiha “Dar Si Said” u Marakešu, Selima Ait M'Bark, kao i direktor Etnografskog muzeja iz Beograda, Tijana Čolak – Antić Popović.

Očekuje se da će izložbu „Dva lica pirotskih ćilima“, koja će biti postavljena tokom celog leta, videti veliki broj Marokanaca, ali i stranih turista koji će, u ovom periodu, posetiti ovu izuzetno atraktivnu turističku destinaciju. Posetioci će imati priliku da vide najlepše primerke pirotskih ćilima, ali i da se uvere u neverovatnu sličnost tematika, boja i šara srpskih i marokanskih ćilima.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo, postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri, svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti. 

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.  

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.  

Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje. 

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem. 

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.  

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu. 

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.  

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

Ambasador R. Srbije I. Bauer izjavio je saučešće otpravniku poslova Ambasade UEA u Rabatu,  g. Taniju Salemu Al Remeitu, povodom smrti predsednika UAE šeika Kalife bin Zajeda Al Nahjana.

Ambasador I. Bauer je, tom prilikom, sa otpravnikom poslova g. Tanijem Salemom Al Remeitijem razgovarao o odličnim odnosima između Srbije i Emirata, koje pokreće prijateljstvo dva naroda, a naročito bliskim odnosima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i dotadašnjeg princa prestolonaslednika Ujedinjenih Arapskih Emirata,  Šeika Mohameda bin Zajeda Al Nahjana.

Amabsador I. Bauer izrazio je duboko saučešće, u svoje lično ime i u ime građana Republike Srbije, a potom se upisao u knjigu žalosti.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa Predsednikom Ustavnog suda Kraljevine Maroko, Saidom Ihraijem.

Ambasador Bauer je svog sagovornika informisao o sastanku koji su, prethodne nedelje, na ministarskoj konferenciji u Marakešu imali ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Nikola Selaković i MIP Maroka, Naser Burita, tokom koga je potvrđena podrška Kraljevine Maroko teritorijalnom integritetu Republike Srbije.

Ambasador Ivan Bauer je Predsedniku Ihraiju preneo pozdrave Predsednika Ustavnog suda Srbije, gospođe Snežane Marković, i izrazio nadu da će Predsednik Ihrai u skorije vreme posetiti Beograd, što je on sa zadovoljstvom prihvatio. Ambasador Bauer se interesovao i za modalitete unapređenja saradnje u oblasti ustavnog prava, za šta je druga strana pokazala veliki interes.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je 11. maja 2022. godine u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

Ministar spoljnih poslova, afričke saradnje i marokanskih iseljenika, gospodin Naser Burita, sastao se 11. maja 2022. godine na marginama Ministarskog sastanka Međunarodne koalicije za borbu protiv DAEŠ, sa ministrom spoljnih poslova Republike Srbije, gospodinom Nikolom Selakovićem.

Dvojica ministara su ovom prilikom pozdravili pozitivnu dinamiku političkih odnosa Kraljevine Maroko i Republike Srbije, povodom ovogodišnjeg obeležavanja 65. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje.

Pozdravili su obostranu spremnost da se saradnja između dve zemlje postavi na put strateškog partnerstva.

Burita i Selaković su istakli značaj davanja snažnog podsticaja privrednoj saradnji organizovanjem, tokom ove godine, 3. sednice Mešovite ekonomske komisije u Beogradu.

Gospodin Selaković je pohvalio dalekosežne reforme preduzete tokom poslednje dve decenije pod vođstvom Njegovog veličanstva kralja Muhameda VI i obnovljene napore za politički, ekonomski i društveni razvoj i pozdravio Novi razvojni model Maroka i promovisanje napredne regionalizacije.

Maroko i Srbija su istakli svoju pozitivnu i konstruktivnu ulogu u održavanju stabilnosti, bezbednosti i mira u svojim regionima i istakli svoju posvećenost ovim principima, kao i mirnom rešavanju sukoba i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

Srbija je u tom pogledu pozdravila ulogu Maroka kao regionalnog stuba stabilnosti i kao prenosioca rasta i razvoja u Africi.

Gospodin Burita je pohvalio rezultate vlasti Srbije pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i napore koje je postigla u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Po pitanju Kosova i Metohije, Maroko podržava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama, kao i dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

Srpski ministar spoljnih poslova istakao je diplomatske i političke napore Kraljevine Maroko da postigne realno, pragmatično i trajno političko rešenje pitanja Sahare, u duhu realnosti i kompromisa i u punoj saglasnosti sa rezolucijama UN.

U ovom kontekstu, Republika Srbija ponavlja da smatra marokansku inicijativu za autonomiju, pod marokanskim suverenitetom, ozbiljnim i verodostojnim rešenjem za rešavanje ovog pitanja. Dvojica ministara pozdravili su približavanje stavova dve zemlje o pitanjima od zajedničkog interesa, na regionalnom i međunarodnom nivou.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Malagi, na marginama Međunarodne konferenciji o ljudskim pravima, civilnom društvu i suzbijanju terorizma, sa ministrom inostranih poslova, saradnje i dijaspore Mauritanije Mohamedom Salemom Merzugom.

Šef srpske diplomatije podsetio je na tradicionalno bliske veze dveju država u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja, naglasivši da Srbija i danas ima želju i interes da učvršćuje prijateljstva sa državama Afrike.

Ministar Selaković je istakao da je potrebno intenzivirati veze i kontakte naše dve zemlje, uputivši ovom prilikom poziv ministru Merzugu da dođe u zvaničnu posetu Srbiji.

Selaković je preneo interes za unapređenje saradnje u oblasti ekonomije i obrazovanja.  S tim u vezi, ministar je posebno izdvojio program stipendiranja stranih studenta kroz program „Svet u Srbiji“, napomenuvši da očekujemo prijavljivanje i učešće studenata iz Mauritanije.

Ministar Selaković upoznao je sagovornika sa ekonomskim rezultatima Srbije u proteklom periodu i istakao da postoje veliki potencijali za učvršćivanje ekonomskih veza.

Šef srpske diplomatije govorio je i o situaciji na KiM, stanju dijaloga Beograda i Prištine, kao i neprihvatljivom ponašanju Prištine u pogledu neispunjavanja  obaveza iz Briselskog sporazuma.

Povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, privremeni otpravnik poslova u Ambasadi R.  Srbije B. Inđić Šaib položila je venac na vojnom groblju Komonvelta u Kazablanci na grob pilota Vladimira Di Paolija i minutom ćutanja odala počast pilotu, poginulom 1943. godine.

Od utorka, 3. maja 2022. godine prestale su da važe sve mere kontrole i ograničenja za ulazak lica u Republiku Srbiju, u vezi sa zaraznom bolešću Covid-19, kako za strane državljane, tako i za domaće građane.

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, od 03. maja 2022. godine, državljani Srbije, kao i strani državljani, pri ulasku u zemlju, neće biti u obavezi da imaju negativan PCR test, brzi antigenski test, dokaz o preležanoj bolesti, niti potvrdu o vakcinaciji, bez obzira na to iz koje zemlje sveta dolaze u Republiku Srbiju.

Odluka o slobodnom ulasku građana Srbije i stranih državljana u zemlju doneta je na osnovu trenutne epidemiološke situacije u Srbiji i u skladu je sa odlukama većine zemalja Evrope i regiona, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Na snazi ostaje preporuka o nošenju maski u zatvorenom prostoru, dok je nošenje maski u zdravstvenim ustanovama obavezno. Kovid ambulante, punktovi za testiranje na prisustvo virusa Covid-19 i punktovi za vakcinaciju nastavljaju da rade uobičajeno.

Obaveštavamo da Ambasada Republike Srbije u Rabatu neće raditi 22. i 25. aprila 2022. g. zbog Uskrsa.
Ambasada, takođe, neće raditi 02. i 03. maja 2022. g. zbog Praznika rada.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, potpisao je sa predsednikom Nacionalne fondacije muzeja Kraljevine Maroko, Mehdijem Kotbijem, Protokol o razumevanju i saradnji.

Ovim Protokolom definisano je održavanje dve izložbe – „Dva lica srpskog ćilima“ Etnografskog muzeja iz Beograda i „Putevima rimskih imperatora“ Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Obe izložbe održavaju se u okviru „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića.

Izložba Etnografskog muzeja održaće se u muzeju ćilima „Dar si Said“ u Marakešu, od 10. juna do 31. avgusta 2022. godine, dok će se izložba „Putevima rimskih imperatora“ održati u tri grada sukcesivno – prvo u Rabatu, potom u Tanžeru i na kraju u Meknesu, u periodu 15. septembar 2022. – 15. maj 2023. godine.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata može da se ostvari na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

http://www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, obišao je sa gradonačelnicom Rabata, Asmom Rlalu, lokacije na kojim bi mogla da bude održana izložba muzeja Nikola Tesla, kao i lokacije pogodne za održavanje „Nedelje srpskog filma“.

Ambasador Ivan Bauer je sa gradonačelnicom Rabata, Asmom Rlalu i savetnikom ministra omladine, kulture i komunikacija, Salahedine Abkarijem, obišao lokacije pogodne za aktivnosti koje je ambasada Republike Srbije u Kraljevini Maroko planirala u okviru obeležavanja „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih poslova, Nikole Selakovića.

Prva poseta ostvarena je nacionalnom teatru „Mohamed V“, gde ih je dočekao direktor teatra, Mohamed Benhsain. Direktor Benhsain je ambasadora Bauera upoznao sa mogućnošću održavanja festivala srpskog filma u velikoj sali teatra, kao i izložbe muzeja Nikola Tesla u prostoru na galeriji teatra. Ambasador Bauer je predložio da se u teatru organizuje otvaranje filmskog festivala, a da se projekcije filmova ostalih dana održe u nekom prostoru manjeg kapaciteta i drugačije koncepcije (na mestu gde se okupljaju filmofili).

Nakon toga, posećena je galerija „Mohamed El Fesi“, u neposrednoj blizini Ministarstva omladine, kulture i komunikacija Kraljevine Maroko, kao moguća lokacija izložbe muzeja Nikola Tesla.

Potom je usledio obilazak ekskluzivnog prostora (galerije) u okviru „Kasbah Udaje“, tvrđave iz XII veka, pod zaštitom UNESCO. Ovaj prostor deluje kao idealno mesto za održavanje izložbe muzeja Nikola Tesla.

Posle obilaska „Kasbah Udaje“, gradonačelnica Rabata je ambasadoru Baueru pokazala još jedan izuzetno interesantan prostor za održavanje izložbe muzeja Nikola Tesla – galeriju „Bab Ruah“, koja nije na tako atraktivnoj poziciji kao „Kasbah Udaja“.

Na kraju, gradonačelnica Rabata, savetnik ministra omladine, kulture i komunikacija i ambasador Republike Srbije, Ivan Bauer, obišli su bioskop „Renesans“, mesto okupljanja filmofila u Rabatu. Tamo ih je dočekao direktor bioskopa, Marvan Fašan, koji im je pokazao ovaj prostor.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa gradonačelnicom Rabata, Asmom Rlalu.

Sagovornici su razmotrili mogućnosti za uspostavljanje saradnje, kako između gradova Beograda i Rabata, tako i u domenu kulture između Srbije i Maroka.

Ambasador Ivan Bauer je podsetio na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Beograda, Siniše Malog, iz 2018. godine, o potpisivanju Sporazuma o saradnji Beograda i Rabata, iznevši želju da se ova ideja aktualizuje. Iskoristio je ovu priliku i da gradonačelnicu Rabata informiše o kapitalnim infrastrukturnim projektima koji se izvode u Beogradu, posebno istakavši projekte „Beograd na vodi“ i projekat beogradskog metroa.

Veliki deo susreta bio je posvećen mogućnostima saradnje u okviru programa „Godina Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih posloa Republike Srbije, Nikole Selakovića. S tim u vezi, ambasador Ivan Bauer je predstavio projekat izložbe Muzeja Nikola Tesla, koji bi se mogao realizovati u Rabatu početkom 2023. godine. Istovremeno, informisao je i o detaljima predloženog festivala srpskog filma, za koji je ideja da bude organizovan na jesen 2022. godine, takođe u Rabatu.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, otvorio je, u Nacionalnoj biblioteci Kraljevine Maroko, izložbu Arhiva Jugoslavije bogatu materijalima o 65 godina diplomatskih odnosa naše dve prijateljske zemlje.

Izložba je, u prisustvu velikog broja zvanica iz diplomatskog kora, organizovana povodom obeležavanja 65-godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa Republike Srbije i Kraljevine Maroko, na inicijativu ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića. Ovom izložbom započinje niz aktivnosti kojim će srpska kultura i tradicija biti predstavljene marokanskoj javnosti u okviru „Godine Srbije u Maroku“.
Pored ambasadora Ivana Bauera, na izložbi su govorili i generalni sekretar ministarstva omladine, kulture i komunikacija Kraljevine Maroko, Abdelilah Afifi, pomoćnik ministra kulture i informisanja Republike Srbije, Danijela Vanušić i direktor Arhiva Jugoslavije, Milan Terzić.
Na izložbi je i premijerno prikazan kratak dokumentarni film o poseti Predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, Kraljevini Maroko 1961. godine.

Podsećamo državljane Republike Srbije u Kraljevini Maroko koji ćele da ostvare svoje biračko pravo na izborima 03.04.2022. godine, da rok za prijavu ističe 12.03.2022. godine. Prijave slati na mejl Ambasade Srbije u Maroku ambrsrabat@gmail.com
Za više informacija: video klip RIK o glasanju u inostranstvu https://youtu.be/ILUUF9Jk4eE?list=TLGG6SJoYpuktncxMDAzMjAyMg

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, na poziv ministra omladine, kulture i komunikacija Kraljevine Maroko, Mohamed Mehdi Bensaida, prisustvovao je otvaranju izložbe na kojoj je predstavljen najstariji pronađeni fosil krokodila, star preko 200 miliona godina.

Tom prilikom, ambasador Ivan Bauer je razgovarao sa ministrom Bensaidom o detaljima posete potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja, Maje Gojković, Rabatu, koja je predviđena 14.-16. marta 2022. godine.

Ambasador Bauer je razgovarao i sa gradonačelnikom Rabata, Asmom Rlalu, o inicijativi iz 2018. godine, tadašnjeg gradonačelnika Beograda, Siniše Malog, o uspostavljanju partnerstva Beograda i Rabata.

Ambasador Ivan Bauer je gradonačelnika Rabata pozvao na otvaranje izložbe Arhiva Jugoslavije koja će biti održana 15. marta 2022. godine u Nacionalnoj biblioteci Maroka, u okviru obeležavanja „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih poslova Republike Srbije, Nikole Selakovića.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer sastao se sa direktorom Arhiva Maroka Žamaom Baidom, sa kojim je razmotrio mogućnosti za dalji razvoj saradnje Arhiva Jugoslavije i Arhiva Maroka.

Ovom prilikom, usaglašeni su detalji Memoranduma o razumevanju između Arhiva Jugoslavije i Arhiva Maroka u oblasti arhivske građe, koji će biti potpisan u martu ove godine u Rabatu.

Ambasador Bauer je informisao sagovornika o detaljima izložbe arhivske građe koja će biti organizovana u periodu od 15. marta do 10. aprila 2022. g. u Nacionalnoj biblioteci K. Maroka. Pozvao je direktora Baidu da prisustvuje inauguraciji, ukazavši da će potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja R. Srbije otvoriti pomenutu izložbu.

Ambasador Bauer je, takođe, obavestio direktora Baidu o obeležavanju 65. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa i naglasio da je izložba Arhiva još jedna prilika za značajnije predstavljanje Srbije u Maroku i bolje upoznavanje dve zemlje i naroda, posebno imajući u vidu da je, na inicijativu ministra spoljnih poslova Srbije N. Selakovića i ministra inostranih poslova Maroka N. Burite, 2022. godina proglašena „Godinom Srbije u Maroku“ i „Godinom Maroka u Srbiji“.
 

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa Predsednikom Vrhovnog suda i Vrhovnog Saveta sudske vlasti Kraljevine Maroko, Mohamedom Abdenabauijem.

Nakon što su razmenili mišljenja o načinu funkcionisanja pravosudnog sistema u Srbiji, odnosno Maroku, ambasador Ivan Bauer je obavestio Predsednika Vrhovnog suda Maroka da je na referendumu u Srbiji, januara 2022. g, izglasano potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Pojasnio je da to podrazumeva promene u oblasti pravosudnog sistema, koje će doneti potpuno nezavistan pravosudni sistem u Srbiji. Dodao je i da je planirano da se promeni, tj. vrati ime najviše sudske instance u Vrhovni sud Republike Srbije (sada Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije).
Ambasador Ivan Bauer je Predsedniku Abdenabauiju preneo pozdrave Predsednika našeg Vrhovnog kasacionog suda, gospođe Jasmine Vasović, kao i poziv da poseti Beograd. Istovremeno, izneo je spremnost za saradnju naših sudskih i pravosudnih organa sa marokanskim institucijama.

Predsednik Vrhovnog suda Maroka je sa zadovoljstvom prihvatio poziv, napomenuvši da bi to bila odlična prilika za razmenu mišljenja, iskustava i informacija sa pravosudnim sistemom Srbije, sa kojim do sada nisu sarađivali.

Ambasador Ivan Bauer je, ovom prilikom, obavestio sagovornika o 65. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa, istakavši da prijateljstvo i međusobno razumevanje i poštovanje povezuju Srbiju i Maroko mnogo duže, još od vremena borbe marokanskog oslobodilačkog pokreta za nezavisnost. Pozvao ga je na izložbu arhivske građe koja će marokanskoj javnosti predstaviti pojedine segmente naših bogatih bilateralnih odnosa, obavestivši istovremeno, da će pomenutu izložbu otvoriti potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije, Maja Gojković. 

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, je zajedničkim simboličnim potpisivanjem prvih primeraka prigodnih poštanskih maraka, sa direktorom Pošte Maroka, Amin Benželun Tuimijem, svečano obeležio početak „Godine Srbije u Maroku“.

Ambasador Ivan Bauer i direktor Pošte Maroka, Amin Benželun Tuimi, svečano su 01. marta 2022. g. pustili u štampu posebno izdanje poštanskih markica, čime je simbolično označen početak obeležavanja 65. godišnjice diplomatskih odnosa između Srbije i Maroka.
U obraćanju, ambasador Ivan Bauer je podvukao da su odnosi između nekadašnje Jugoslavije, sada Srbije, mnogo dublji i duži, nego što to pokazuje godišnjica obeležavanja diplomatskih odnosa. Izneo je da je Srbija, odnosno tadašnja Jugoslavija, održavala stalne kontakte sa pokretom za oslobođenje Maroka pre nego što je Kraljevina Maroko stekla punu nezavisnost i bila jedan od njegovih najvećih podržavalaca. O tome, i o značaju naših odnosa, najbolje svedoče reči ministra prosvete i zdravlja Kraljevine Maroko, Jusufa Belabesa, tokom posete Beogradu 1962. godine: „Za Maroko, posle Francuske, Jugoslavija (Srbija) je politički najznačajnija zemlja“.
Obeležavanje 65 godina diplomatskih odnosa pokazuje da nismo zaboravili našu istoriju, kao i da nastavljamo da radimo na jačanju i produbljenju prijateljstva i saradnje između naše dve zemlje i naša dva naroda, naglasio je ambasador Ivan Bauer.
Tokom ceremonije, okupljenima su se obratili i direktor Pošte, A. Benželun Tuimi i direktorka Direkcije za kulturnu saradnju u marokanskom ministarstvu spoljnih poslova, Nadia El Hnot.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se 25. februara 2022. godine sa direktorom Pošte Maroka, Amin Benželun Tuimijem.

Ambasador I. Bauer i direktor A. Benželun Tuimi su razgovarali o unapređenju saradnje Pošte Maroka i Pošte Srbije, kao i o prigodnoj svečanosti kojom bi bio obeležen početak „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih poslova Srbije, Nikole Selakovića.

Dogovoreno je da 01. marta 2022. godine, na dan kada su pre 65 godina uspostavljeni diplomatski odnosi naše dve prijateljske zemlje, ambasador Bauer i direktor Benželun Tuimi svečano puste u štampu posebno izdanje poštanskih maraka, kojim će se simbolično obeležiti početak obeležavanja 65-godišnjice diplomatskih odnosa izmedju Srbije i Maroka.

Ministar spoljnih poslova R. Srbije N. Selaković je 14. februara 2022. godine doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata može se izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, potpisao je, u ime Ambasade Republike Srbije u Kraljevini Maroko, sporazum sa direktorom Nacionalne biblioteke Maroka, Mohamedom El Feranom.

Ambasador Bauer i direktor El Feran potpisali su Sporazum između Ambasade i Biblioteke kojim se definišu uslovi za održavanje prve izložbe u okviru obeležavanja „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih poslova R. Srbije, Nikole Selakovića. Biće to izložba Arhiva Jugoslavije kojom će se predstaviti bogata kolekcija materijala (dokumenata, pisama koje je razmenjivao predsednik Tito sa kraljevima Maroka, fotografija, kratkih filmova, novinskih isečaka itd.) koju je naš Arhiv pripremio na temu višedecenijskih prijateljskih odnosa naše dve zemlje.

Ovom izložbom simbolično započinje obeležavanje 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Kraljevine Maroko.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev je moguće podneti lično, zatim preko pošte, na adresu: 24 Rue El Kadi Ahmed Mouline, 10170 Rabat, putem faksa: + 212 537 753 258, ili na e-mail adresu ambasade Republike Srbije u Kraljevini Maroko: ambrsrabat@gmail.com.

Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu, obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Na današnji dan, 15. februara 1804. godine, podignut je Prvi srpski ustanak, pod vođstvom vožda Karađorđa! 

Trideset jednu godinu kasnije, na Sretenje 1835. godine, donet je jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog doba - prvi moderni ustav Srbije! 

https://drive.google.com/file/d/1-IZNdQw5-IatJWLh_XUBZr-9N-xrsOgT/view?usp=sharing

Srećan ti Dan državnosti, Srbijo!

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se 11. februara 2022. godine sa direktorom muzeja Mohamed VI, Abdelazizom El Idrisijem.
Ambasador Bauer i direktor muzeja Mohamed VI, Abdelaziz El Idrisi, razgovarali su o saradnji muzejskih institucija dve zemlje u okviru „Godine Srbije u Maroku“, koja se obeležava na inicijativu ministra spoljnih poslova Republike Srbije, Nikole Selakovića.
Tokom susreta, ambasador Bauer je sa direktorom El Idrisijem usaglašavao detalje izložbi koje treba da se, tokom ove i naredne godine, održe u Maroku, kao i pratećih Sporazuma kojim bi se formalizovali odnosi ambasade Repbulike Srbije i Nacionalne fondacije muzeja Maroka.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa direktorom Nacionalne biblioteke Maroka, Mohamedom El Feranom.
Ambasador Bauer i direktor El Feran usaglasili su sve detalje vezano za potpisivanje Sporazuma između Ambasade i biblioteke kojim se definišu uslovi za održavanje prve izložbe u okviru obeležavanja „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu ministra spoljnih poslova R. Srbije Nikole Selakovića.
Ovom izložbom simbolično započinje obeležavanje 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Kraljevine Maroko i Republike Srbije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug
 

Ambasador R. Srbije u K. Maroko, I. Bauer, u prisustvu počasnog konzula R. Srbije u K. Maroko, S. Bargaša, sastao se 19. januara 2022. g. sa predsednikom Nacionalne fondacije muzeja Maroka, M. Kotbijem i direktorom Muzeja Mohamed VI, A. El Idrisijem.

Glavna tema susreta bile su izložbe koje je ambasador Bauer predložio u okviru obeležavanja „Godine Srbije u Maroku“, na inicijativu MSP N. Selakovića. Ovom prilikom, usaglašavani su detalji izložbe Etnografskog muzeja u Beogradu, pod nazivom „Igra šarenih niti“ i izložbe Arheološkog instituta SANU, pod nazivom „Rimski imperatori rođeni na tlu Srbije“.

Amb. Bauer je iskoristio susret da A. El Idrisija upozna sa životom i delom Nikole Tesle, kao i sa njegovim značajem za čovečanstvo.

Dogovoreno je da se u narednim kontaktima predstave različite mogućnosti kulturnih razmena i saradnje u ovom domenu između Srbije i Maroka.
 

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, predao je 17. januara 2022. godine akreditivna pisma Njegovom Veličanstvu, kralju Maroka, Mohamedu VI, čime je zvanično preuzeo dužnost ambasadora Republike Srbije u Kraljevini Maroko. 

Tom prilikom, ambasador Bauer je Nj.V. kralju Mohamedu VI preneo pozdrave predsednika R. Srbije A. Vučića i zahvalio na kraljevom ličnom zalaganju za pitanja od najvećeg interesa za Republiku Srbiju.

Svečana ceremonija predaje akreditivnih pisama održana je u Kraljevskoj palati u Rabatu, uz strogo propisane uslove i mere preduzete zbog pandemije korona virusa.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se počasnim konzulom Republike Srbije, sa sedištem u Kazablanki, Sedikom Bargašom.
Ambasador Bauer je konzula Bargaša upoznao sa inicijativom ministra Nikole Selakovića za obeležavanje „Godine Srbije u Maroku“, tokom 2022. godine i kulturnim manifestacijama koje Ambasada, tim povodom, planira da organizuje.
Dva sagovornika su se saglasila da zajednički rade na unapređenju saradnje izmedju Srbije i Maroka, naročito na polju kulture, obrazovanja i ekonomije. U tom smislu, dogovorili su korake koje će preduzeti u narednom periodu.
Konzul Bargaš se ponudio da organizuje sastanke sa Predsednicima dve najveće privredne komore u Maroku, koje svoje sedište imaju u Kazablanki, CGEM i CCISCS, što je ambasador Bauer prihvatio i predložio da se ti sastanci organizuju u najkraćem mogućem roku.

Ambasador Republike Srbije u Maroku Ivan Bauer uzeo je učešće na video konferenciji kopredsedavajućih Poslovnog saveta Republike Srbije i Kraljevine Maroko, kome su prisustvovali i predstavnici privredne komore dve zemlje.

Istakavši visok nivo političkih odnosa, posebno nakon ostvarene dve posete visokoh zvaničnika Republike Srbije u toku ove godine, MSP Nikole Selakovića i PR NS RS Ivice Dačića Maroku, ambasador Bauer je ukazao da trendovi u razvoju ekonomskih odnosa ne prate napredak u političkim bilateralnim odnosima. Napomenuo je da postoji veliki prostor za unapređenje privredne i trgovinske saradnje dve zemlje, posebno apostrofiravši nekoliko sektora – poljoprivredu, gde naša strana ima veliki interes za jačanje odnosa, automobilski sketor (posebno tzv. „komponentaše“), gde postoji visok nivo komplementarnosti dve zemlje, ali i neke druge sektore, kao IT sektor, farmaceutsku industriju i dr.
Ambasador Bauer je izrazio očekivanje da će se u 2022. g. već postojeće ideje o proširenju saradnje konkretizovati, kao i da će pravni okvir saradnje pratiti i odgovarajući angažman na terenu, založivši se za pragmatičniji pristup u realizaciji ideja. Ukazao je na potrebu boljeg razumevanja i intenzivnijih kontakata između poslovnih zajednica dve zemlje, kako bi se privredni subjekti bolje upoznali i informisali o potrebama druge strane, i u tom smislu pohvalio inicijativu za osnivanje poslovnog foruma.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko, Ivan Bauer, sastao se sa direktorkom Direktorata za kulturnu saradnju MIP Maroka, Nadjom El Hnot.
Razgovarano je o unapređenju saradnje i razmeni podrški u međunarodnim organizacijama, posebno u UNESKO i Međunarodnoj organizaciji frankofonije (OIF).
Ambasador Bauer je iskoristio priliku da sagovornicu informiše o aktivnostima koje je Ambasada Republike Srbije u Rabatu preduzela u cilju obeležavanja 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Kraljevine Maroko.
Direktorka El Hnot je izrazila zadovoljstvo zbog napretka u organizaciji predloženih događaja i iskazala spremnost da pomogne u unapređenju kulturne saradnje naše dve zemlje.

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Maroko učestvovala je na godišnjem dobrotvornom diplomatskom bazaru koji organizuje organizacija supruga ambasadora u Rabatu, a koji se održava pod pokroviteljstvom princeze Lale Merjem.

Osim Republike Srbije, na dobrotvornom bazaru učestvovale su još dvadeset i tri zemlje. Bez obzira na posebne mere, zbog pandemije korona virusa, posećenost bazara je bila odlična. Sva sredstva prikupljena od prodaje artikala na štandovima odlaze u humanitarne svrhe.
Na štandu Ambasade Republike Srbije, koji je imao veliku posećenost, predstavljeni su naši tradicionalni kulinarski proizvodi, a izloženi su i predmeti koje su izradili zaposleni u Ambasadi. Ova prilika je iskorišćena i da se predstave turistički potencijali Republike Srbije.
 

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatak o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave - https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu
 

Vlada R. Srbije je 02. decembra 2021. g. usvojila Uputstvo o izmenama Uputstva o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država sa posebnim rizikom od zarazne bolesti COVID-19 (Južnoafrička Republika, Bocvana, Zimbabve, Namibija, Lesoto, Mozambik, Malavi).
Domaćim i stranim državljanima koji dolaze iz navedenih država, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju ukoliko poseduju jedan od sledećih dokumenata:

1) negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, a ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju;

2) sertifikat o potpunoj vakcinaciji izdat od nadležnih organa Republike Srbije, odnosno nadležnih organa države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o priznavanju vakcinacije (GRČKA, MAĐARSKA, RUMUNIJA, SLOVENIJA*, TURSKA, UJEDINjENI ARAPSKI EMIRATI, ČEŠKA, INDIJA) ili nadležnih organa države sa kojom postoji faktički reciprocitet u priznavanju sertifikata o vakcinaciji (ANDORA, AUSTRIJA, BELGIJA, GRUZIJA, EGIPAT, ESTONIJA, IRSKA, ISLAND, ITALIJA, JERMENIJA, KABO VERDE, KIPAR, LIBAN, LITVANIJA, LIHTENŠTAJN, MALTA, MAROKO, MOLDAVIJA, NEMAČKA, SAN MARINO, SLOVAČKA, TUNIS, UJEDINjENO KRALjEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE, UKRAJINA, FINSKA , FRANCUSKA, HOLANDIJA, HRVATSKA, ŠVAJCARSKA, ŠPANIJA);

3) potvrdu o preležanoj bolesti COVID-19 – sertifikat ili drugi javni dokument u kome se konstatuje da je nosilac dokumenta preležao bolest izazvanu virusom SARS-CoV-2, odnosno da je kod tog lica utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, s tim da od prvog testiranja ne može proći manje od 14 dana, niti više od šest meseci, koji je izdao nadležni organ države ukoliko sa Republikom Srbijom ima zaključen sporazum ili faktički reciprocitet o priznavanju takvih dokumenata.

STRANI DRŽAVLjANI koji dolaze iz zemalja sa posebnim rizikom ili su u njima boravili tokom prethodnih 14 dana od dana planiranog ulaska u Republiku Srbiju, osim nekog moraju posedovati i sledeće:

1) imejl dobijen nakon prijave preko sajta  www.ezdravlje.gov.rs, odeljak „Foreigners Surveillance Registration”, kao dokaz uspešnog prijavljivanja pre dolaska u Republiku Srbiju;

2) popunjenu i svojeručno potpisanu Izjavu o saglasnosti o prihvatanju mere karantina u kućnim uslovima.

I domaćim i stranim putnicima određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 14 dana sa obavezom testiranja na prisustvo virusa u roku od 24 časa od momenta ulaska u Republiku Srbiju i obavezom testiranja sedmog dana od primene mere karantina (testiranje vrši teritorijalno nadležni institut/zavod za javno zdravlje, a negativan rezultat nije uslov za oslobađanje iz karanina). Ukoliko ne dođe do pojave simptoma/znakova bolesti tokom trajanja karantina u kućnim uslovima, nakon 14 dana prestaje obaveza karantina bez obaveze testiranja.

Predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, potpisao je Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je zakazan za 16. januar 2022. godine.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu. Obaveštenje se može preuzeti na sledećem linku:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/

Ambasador R. Srbije u K. Maroko, Ivan Bauer, prisustvovao je 18. novembra 2021. g. izložbi najnovijih arheoloških otkrića, koja je organizovana u okviru proslave Dana nezavisnosti Maroka.
Tokom ove manifestacije, ambasador Bauer je iskoristio priliku za kraći razgovor sa ministrom kulture, omladine i komunikacija, Mohamedom Mehdijem Bensaidom, kao i sa savetnikom kralja Mohameda VI, Andre Azulajom, kojima je ukratko predstavio inicijative u oblasti kulture, predviđene za 2022. g., koja je proglašena „Godinom Srbije u Maroku“, a u okviru obeležavanja 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Dogovoreno je da se u budućim kontaktima detaljnije dogovore modaliteti buduće saradnje, kako u pogledu manifestacija tokom 2022. g, tako i u cilju produbljenja i proširenja bilateralne saradnje.
Na izložbi su predstavljene 32 školjke - minđuše, oblikovane od morskih puževa, stare između 142.000 i 150.000 godina, koje su pronađene u pećini Bizmun (zapadni deo Maroka). Ovo su do sada najstariji pronađeni ukrasi ove vrste, koji, prema rečima stručnjaka, ukazuju na značajno prisustvo ljudske civilizacije u severnoj Africi u tom periodu, kao i na najstarije ljudsko simboličko ponašanje.

Na osnovu ovlašćenja ministra spoljnih poslova Republike Srbije, državni sekretar Nemanja Starović je doneo odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. 

Uvid u objavljenu odluku može da se ostvari na sledećim linkovima:

http://www.mfa.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

U susretu 12.11.2021. g. ambasador I. Bauer i direktor Nacionalne biblioteke Maroka Mohamed El Feran razgovarali su o mogućnostima razvoja saradnje između biblioteka dve države, posebno imajući u vidu da se 2022. g. navršava 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Maroka. Ambasador Bauer je napomenuo da ovaj vid saradnje već ima pravni okvir, imajući u vidu da je 2019.g . potpisan Protokol o saradnji između Narodne biblioteke R. Srbije i Nacionalne biblioteke K. Maroko, što u velikoj meri olakšava buduću saradnju. Dodao je da, sa naše strane, postoje želja i spremnost da se potpisani Protokol i konkretizuje. Ukazao je i da su se, tokom posete Maroku, maja 2021. g, MSP R. Srbije i MIP Maroka dogovorili da se 2022. g. proglasi „Godinom Srbije u Maroku“ i „Godinom Maroka u Srbiji“, što otvara dodatne mogućnosti za realizaciju brojnih kulturnih i naučno-obrazovnih manifestacija, koje imaju za cilj da približe dve zemlje i njihove narode.
U tom kontekstu, ambasador Bauer je izneo inicijativu da se organizuje izložba Arhiva Jugoslavije, koja sadrži dokumenta o uspostavljanju odnosa, mnogobrojne slike i prepisku zvaničnika Maroka i SFRJ, a koja bi mogla da se otvori u Nacionalnoj biblioteci Maroka na dan kada su uspostavljeni odnosi između dve zemlje. Istovremeno, izrazio je želju da se, u toku naredne godine, priredi književno veče, tokom koga bi se promovisali srpski pisci i njihova dela, od kojih bi neko moglo biti objavljeno i u Maroku. Na taj način bi se marokanska publika upoznala sa srpskim autorima i književnošću, što bi pozitivno uticalo na razmene i u drugim poljima. Ambasador je dodao da bi i u Beogradu, u Narodnoj biblioteci, moglo da se organizuje književno veče, koje bi srpskoj publici omogućilo da se upozna sa marokanskim piscima i njihovim delima.
Direktor Mohamed El Feran je izrazio veliki interes za organizovanje bilo koje aktivnosti koja bi podstakla kulturni i naučni aspekt saradnje između Srbije i Maroka.   

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador R. Srbije u K. Maroko I. Bauer i savetnik u Ambasadi B. Inđić Šaib prisustvovali su 11. novembra 2021. g. ceremoniji polaganja venca na groblju u Rabatu. 

Ambasada Francuske u Rabatu je, u svojstvu organizatora, položila venac u ime međunarodne zajednice.

Predstavnici Ambasade R. Srbije u Rabatu položili su venac na spomenik borcima palim u Prvom svetskom ratu i minutom ćutanja odali počast srpskim žrtvama poginulim u Velikom ratu.

Ambasador R. Srbije I. Bauer sa ambasadorima R. Bugarske Plamenom Colovim i Češke Republike Ladislavom Škerikom    

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Ambasador Republike Srbije u Maroku, Ivan Bauer, učestvovao je u radu konferencije Međunarodnog foruma za transport (ITF) koja se održava u Rabatu, 25.-29. oktobra 2021. godine.
Jedna od tema konferencije bila je pitanje reizbora generalnog sekretara ITF, Jung Te Kima. Na početku konferencije, genralni sekretar ITF, J. T. Kim je podneo Izveštaj o svom radu tokom tekućeg mandata.
Gospodin Kim je potom izložio svoj program u kome je naveo četiri strateška cilja za period od narednih pet godina: globalni doseg, aktivnu interakciju, visok stepen efikasnosti i povećanu vidljivost ITF. Nakon kraće diskusije, pristupilo se glasanju.
Ambasador Bauer je glasao u ime Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Ambasador Republike Srbije u Rabatu Ivan Bauer sastao se sa predsednikom Nacionalne fondacije muzeja Mehdijem Kotbijem sa kojim je razmotrio konkretne aktivnosti koje bi se mogle organizovati 2022. g. u Maroku, u cilju obeležavanja 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje.
Ambasador je iskazao želju da se ta prilika iskoristi za veće kulturno, istorijsko i naučno predstavljanje Srbije u Maroku i Maroka u Srbiji i podsetio na inicijativu koju su izneli ministri spoljnih poslova Nikola Selaković i Naser Burita, da se 2022. godina proglasi „Godinom Srbije u Maroku“ i „Godinom Maroka u Srbiji”.
U tom cilju, ambasador Bauer je predstavio pet izložbi koje bi mogle biti organizovane u Maroku, koje je sagovornik ocenio veoma interesantnim, posebno u kontekstu približavanja kultura i tradicija dvaju zemalja. Dva sagovornika su, potom, razmotrila nekoliko predloga izložbenih prostora u kojim bi izložbe mogle biti organizovane. Zaključili su da se, nakon dostavljanja još nekih podataka potrebnih za organizaciju izložbi, susretnu ponovo i odrede prostore koji bi bili najatraktivniji, ne bi li izložbe zabeležile što veći uspeh.
Ambasador Bauer je podvukao i značaj intenzivnije promocije naše zemlje, u budućnosti, u oblasti kulture i nauke u Maroku, ali i Maroka u Srbiji, kao jedan od veoma važnih segmenata ukupnih međusobnih odnosa. Izrazio je nadu i očekivanje da će se saradnja u ovom domenu, u periodu koji dolazi, dodatno produbiti i ojačati.

Ambasador I. Bauer sreo se 25.10.2021. g. sa g. R. Huseinijem, sa kojim je razgovarao o različitim aspektima saradnje u međunarodnim organizacijama. Ukazano je na potrebu koordinacije stavova i dogovora, što je veoma važno za efikasniju saradnju na multilateralnom planu. Potvrđena je spremnost obe strane za pružanje međusobne podrške i dogovorena kontinuirana komunikacija u cilju implementacije dogovorenog.
Tokom susreta, ambasador I. Bauer je upoznao direktora R. Huseinija sa aktuelnom situacijom na teritoriji AP KiM, posebno sa merama zastrašivanja koje koriste privremene institucije u Prištini prema srpskom stanovništvu. Naveo je primer nedavnih dešavanja u gradu na jugozapadu Metohije, Peći, gradu u kome su do pre samo nekoliko decenija Srbi činili gotovo jednu trećinu stanovnika. Kuća starice od 90 godina, Rumene Ljubić, učiteljice iz Peći, jedinog preostalog pripadnika srpskog življa u tom gradu napadnuta je dva puta u toku 24 sata. Ambasador I. Bauer naveo je još jedan primer torture nad srpskim povratnicima. Dragica Gašić jedina povratnica u svoj rodni grad Đakovicu, doživela je da nevladine organizacije iz ovog grada traže da bude proterana iz grada, kao i da joj se uskraćuje pravo na nabavku osnovnih životnih namirnica u prodavnicama. Sve to praćeno je konstantnim pretnjama smrću.
Ambasador Bauer je pomenuo i nedavna dešavanja na teritoriji AP KiM i incidente na administrativnim prelazima, kao i protivpravnu primenu prekomerne sile nad nenaoružanim i nedužnim srpskim stanovništvom sa severa KiM, na šta je Srbija promptno reagovala, između ostalog i izlaganjem MSP R. Srbije N. Selakovića u SB UN. Upoznao je svog sagovornika sa slučajem ranjavanja Srećka Sofronijevića, kao i tragične smrti sedamdesetjednogodišnje Verice Đelić, koja je preminula od posledica trovanja suzavcem.
Dva sagovornika su se saglasila da Srbija ima konstruktivan pristup rešavanju problema na KiM i konstatovali da se problemi mogu rešavati jedino kroz dijalog i u međunarodnim institucijama, uz poštovanje važećih Rezolucija SB UN i međunarodnog prava.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga. 

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti. 

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.
Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijateljstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izutenu čast Srbiji, kao domaćinu.
"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.
"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatiju za mir, a 24. aprila 2019. smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje. 
Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.
"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.
"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.
"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini putka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Foto Predsedništvo/Dimitrije Goll

Na osnovu ovlašćenja ministra spoljnih poslova Republike Srbije, državni sekretar Nemanja Starović je doneo odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.
Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata može da se ostvari na sledećim linkovima:

http://www.mfa.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ambasador Ivan Bauer imao je 01.10.2021. g. susret sa gđom Nadiom El Hnot, direktorkom za saradnju i aktivnosti u oblasti kulture u marokanskom MIP, sa kojom je razgovarao o mogućnostima jačanja i proširenja saradnje u oblasti kulture između Srbije i Maroka.
Ambasador Srbije u Rabatu upoznao je sagovornicu sa inicijativom MSP R. Srbije N. Selakovića i MIP Maroka N. Burite (tokom posete MSP N. Selakovića Maroku, maja 2021. g) da se 2022. godina proglasi „Godinom Srbije u Maroku“ i „Godinom Maroka u Srbiji“. Dodao je i da se naredne godine navršava 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, ukazavši na želju da se ta prilika iskoristi za veće kulturno, istorijsko i naučno predstavljanje Srbije u Maroku i Maroka u Srbiji, što će omogućiti bolje upoznavanje dve zemlje i naroda.
U tom cilju, ambasador Bauer je predložio više manifestacija, kao što su organizovanje više izložbi, naučnih skupova, koncerata, učešće na sajmu knjiga, prevođenje dela srpskih književnika, predstavljanje srpskog filma, muzike i drugih vidova srpskog umetničkog i kulturnog stvaralaštva. Ukazao je na veliki interes Ministarstva kulture i informisanja R. Srbije za realizaciju pomenutih aktivnosti.
Tokom razgovora, izraženo je veliko zadovoljstvo zbog želje Srbije da unapredi i dodatno razvije saradnju u oblasti kulture. Izneta je želja da se sačini pravni okvir saradnje između pojedinih kulturno – obrazovnih institucija, što bi, takođe, podstaklo dalji razvoj međusobnih odnosa.
U čast jubileja uspostavljanja diplomatskih odnosa, obostrano je ocenjeno oportunim da se u R. Srbiji i K. Maroko upriliči prigodno izdanje poštanskih maraka.
U toku susreta, razgovarano je i o saradnji između gradova i regiona i značaju koji ovaj segment saradnje ima za jačanje ukupnih odnosa i približavanje dve zemlje. Razgovaralo se o idejama za povezivanje gradova Beograda i Rabata, Novog Sada i Meknesa, Subotice i Fesa, kao i AP Vojvodina i regiona Kazablanka-Setat.
Jedna od tema razgovora bila je i razmena studenata. U tom pogledu, ambasador Bauer je izneo nadu da će se broj studenata u okviru projekta „Svet u Srbiji“ u narednom periodu povećati, izrazivši, takođe, želju da se ostvari saradnja između univerziteta dve zemlje i i da se ispitaju mogućnosti za razmenu studenata u oblastima od interesovanja, poput stranih jezika, arheologije i sl.
Na kraju razgovora, izraženo je zadovoljstvo zbog dosadašnje uspešne saradnje između Srbije i Maroka i izneto očekivanje da će se razmene i aktivnosti koje imaju za cilj jačanje međusobne saradnje dodatno intenzivirati u narednom periodu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas u Njujorku sa ministrom inostranih poslova, saradnje i dijaspore Mauritanije Ismailom Uldom Šeikom Ahmedom.

Ministar Selaković je ocenio da je potrebno jačati veze i kontakte naše dve zemlje, i ovom prilikom uputio je poziv ministru Ahmedu da dođe u zvaničnu posetu Srbiji.

Govoreći o skupu na visokom nivou u Beogradu, koji će biti organizovan povodom obeležavanja jubileja - 60 godina od Prve konferencije PNZ, Selaković je izrazio očekivanje da će delegacija Mauritanije, članice Pokreta, biti u prilici da prisustvuje ovom značajnom događaju.

Šef srpske diplomatije je, informišući sagovornika o ekonomskim uspesima naše zemlje u prethodnih sedam godina, poručio da je Srbija zainteresovana za unapređenje ekonomske saradnje sa Mauritanijom, i ukazao na mogućnosti saradnje u oblasti obrazovanja i IT.

Takođe, razgovarano je o stipendiranju stranih studenta kroz program „Svet u Srbiji“, a Selaković je istakao da i nadalje očekujemo prijavljivanje i učešće studenata iz Mauritanije.

Sagovornici su razmenili informacije o situaciji sa virusom korona u obe zemlje. Selaković je obavestio ministra da je Srbija do sada opredelila više od 200.000 doza vakcina protiv Kovid-19 u vidu donacije afričkim državama, a mauritanijski ministar je čestitao Srbiji na donacijama.

Selaković je sagovornika upoznao i sa trenutnom situacijom na Kosovu i Metohiji, poslednjim jednostranim aktima Prištine, kao i upornim neispunjavanjem odredbi iz  Briselskog sporazuma.

Dečji kulturni centar u Beogradu raspisuje Međunarodni konkurs za decu i mlade od 5 do 18 godina pod nazivom STRIP-KAIŠ.
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni ateljei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta.
Osim prava učešća dece i mladih od 5 do 18 godina, uslovi konkursa su sledeći:
-Izbor teme je slobodan
-Tehnika rada je potpuno slobodna
-Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
-Radovi ne smeju biti opremljeni, niti uramljeni
-Format radova ne sme biti veći od 420mm h 297mm
-Individualni učesnici mogu da pošalju do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do  30 radova različitih autora
-Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2020. ili 2021. godini
-Prispeli radovi se ne vraćaju

Rok za prispeće radova je 07. novembar 2021. godine.
Zbog globalne pandemije korona virusa, Dečji kulturni centar moli da se radovi koji će se poslati u fizičkoj formi na adresu: Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11000 Beograd, Srbija, najpre skeniraju u rezoluciji (300 dpi) i pošalju na mejl: stripkais@dkcb.rs
Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Potrebno je na poledjini svakog poslatog rada čitko popuniti I zalepiti formular. Uz radove koji se šalju mejlom, potrebno je priložiti ispunjen formular. 
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i iskazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ambasador I. Bauer je primio u kurtoaznu posetu ambasadora Češke Republike u Kraljevini Maroko, L. Škerika. Tokom susreta, razmenjena su iskustva dve zemlje u odnosima sa Kraljevinom Maroko, posebno kada je reč o privrednoj saradnji, za koju obe zemlje imaju veliki interes.  Naglasak je stavljen na uticaj pandemije korona virusa na trgovinsku razmenu R. Srbije i Češke Republike sa Kraljevinom Maroko, kao i na privredne grane u kojima se, u razmeni proizvoda i usluga, ostvaruju najbolji rezultati. 
Dva ambasadora su razgovarala i o odnosima između Republike Srbije i Češke Republike, ocenivši ih veoma dobrim. Izrazili su nadu da će se u narednom periodu dodatno unapređivati i jačati u svim oblastima od obostranog interesa.
Tokom razgovora, bilo je reči i o putu Republike Srbije ka Evropskoj uniji. Ambasadori Bauer i Škerik su se složili da je, kako za Srbiju, tako i za Evropu, najbolje da Srbija što pre postane punopravna članica EU.  Ambasador Bauer je zahvalio Češkoj Republici za podršku koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu.  

Ambasador I. Bauer primio je 20.09.2021. g. u kurtoaznu posetu ambasadorku Senegala u Kraljevini Maroko, Sejnabu Dial. 
Tokom susreta, razgovarano je o odnosima dve zemlje, naročito o višedecenijskim prijateljskim odnosima i saradnji u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja.
Izneta je želja za jačanjem svih vidova međusobne saradnje, posebno u oblasti ekonomije, gde je zaključeno da najviše mogućnosti postoji u oblasti poljoprivrede.
Ambasada R. Srbije u Rabatu nerezidentno je zadužena i za R. Senegal, te su se, i u tom kontekstu, ambasadori Bauer i Dial dogovorili da održavaju redovne konsultacije.  

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Maroko Ivan Bauer razgovarao je sa direktorom Direkcije za Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije u MIP Maroka Reduanom Huseinijem. Konstatovano je da postoji puno oblasti za jačanje saradnje i njeno proširenje, u skladu sa vrednostima i ciljevima koje dele obe zemlje. Jedna od njih je i saradnja u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja. U tom pogledu, ambasador Bauer je istakao značaj skupa koji se u oktobru 2021. g. održava u Beogradu, ukazavši da bi veliko prisustvo visokih zvanica, posebno zemalja osnivača Pokreta, među kojima je i Maroko, pokazalo da Nesvrstani žele da se njihov glas čuje i njihovi principi poštuju, kao i da se prilagođava promenama koje zahvataju svet. Naglasio je želju Srbije, kao jedne od zemalja osnivača Pokreta nesvrstanih, da se ideje na kojima ovaj Pokret počiva, a koje su svoje utemeljenje upravo dobile u Beogradu pre 60 godina, reafirmišu i da Pokret nesvrstanih, u novim međunarodnim okolnostima sveta koji teži ka multipolarnosti, zauzme poziciju koja mu pripada.
Napomenuvši značaj prijateljstva koji povezuje dve zemlje, ambasador je izrazio želju za jačanjem i dinamizacijom bilateralnih odnosa, dodajući da je uspešna poseta MSP R. Srbije N. Selakovića Maroku predstavljala prvi korak u tom cilju, podsetivši da je to prva poseta koju je naš ministar Selaković učinio nekoj afričkoj zemlji. Obavestio je sagovornika da se 2022. g. navršava 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Maroka, izrazivši nadu da će obe strane to iskoristiti da kulturnim i razmenama u drugim domenima, podstaknu bliže upoznavanje i približavanje dve zemlje i naroda. Naglašavajući značaj daljeg razvoja ekonomskih odnosa naše dve zemlje, dva sagovornika su se složili da je bolje međusobno poznavanje kultura osnovni preduslov za razvoj svih odnosa između dve zemlje i naroda.
Ambasador Bauer i direktor Husaini složili su se o potrebi čvršće saradnje i bolje koordinacije između Srbije i Maroka u međunarodnim organizacijama i dogovorili da na tu temu imaju stalnu komunikaciju.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.
"Vaša Svetosti, poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik, uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,
Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.
Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.
Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!
Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.
Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.
Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.
Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!
Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.
I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.
Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.
To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.
I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.
Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.
I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.
U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.
Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.
Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.
Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.
I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.
I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.
Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.
I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.
Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.
Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje. 
To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.
To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.
I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.
I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.
A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.
Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.
I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!
Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!
Živela Srbija!"
Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Ivan Bauer

Ambasador Ivan Bauer je rođen 28.11.1967. u Beogradu.
Završio je Matematičku gimnaziju „Veljko Vlahović“ u Beogradu, a potom i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Računarska tehnika i informatika. Diplomirao je na temu „Komparativna analiza metoda kompresije podataka“. Magistrirao je ekonomiju na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, Univerziteta Singidunum u Beogradu na temu „Monetarna politika: Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije (put konvergencije)“. Na istom fakultetu je i doktorirao na temu „Digitalne marketing tehnike i perspektive njihove primene u Srbiji“.
Biran je za narodnog poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije u tri mandata – 2012. godine, 2014. godine i 2016. godine.
Predavao je, u zvanju docenta, Digitalni marketing na poslediplomskim studijama na Univerzitetu Singidunum.
Bio je Predsednik Odbora direktora P.D. „Omoljica“ A.D., kao i član Saveta Akcionarskog fonda.
Ima dugogodišnje novinarsko iskustvo.
Autor je više naučnih članaka i dve knjige: „Digitalni marketing“ u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda (2013.) i „Rečnika kompjuterskih termina“ u izdanju Mikro knjige iz Beograda (više izdanja).
Tečno govori i piše engleski i italijanski jezik. Služi se španskim.
Oženjen je i otac jednog deteta.

Ambasador Ivan Bauer imao je 08.09.2021. g. susret sa Jusefom El Barijem, generalnim direktorom Marokanske agencije za razvoj investicija i izvoza, sa kojim je razmenio mišljenja o mogućnostima razvoja i jačanja ekonomske saradnje između Srbije i Maroka.
Ambasador Srbije u Rabatu upoznao je sagovornika sa trenutnom ekonomskom situacijom u Srbiji, velikim ulaganjima u infrastrukturu u poslednjih sedam godina, nivoom stranih direktnih investicija koje Srbija privlači na godišnjem nivou, kao i sa makroekonomskim pokazateljima u poslednjih nekoliko godina. Skrenuo je pažnju da su naše dve države komplementarne u privlačenju investicija u slične sektore, navodeći kao primer automobilski klaster (proizvođači auto delova), gde veliki broj najvećih svetskih „komponentaša“ ima fabrike i u Srbiji i u Maroku. Istovremeno, predložio je saradnju na zajedničkom privlačenju investicija, gde bi Srbija bila „kapija“ stranim investitorima na tržišta Centralne i Istočne Evrope, a Maroko na tržišta Zapadne Evrope.
Tokom susreta, amb. Bauer je J. El Bariju uručio Nacrt memoranduma o razumevanju o saradnji između Marokanske agencije za razvoj investicija i izvoza (AMDIE) i Razvojne agencije Srbije (RAS). Predložio je da se, nakon potpisivanja krovnog sporazuma, saradnja uspostavi i na nivou regionalnih i lokalnih razvojnih agencija, sve u cilju unapređenja ekonomskih odnosa dve zemlje.
J. El Bari je izrazio spremnost da se Memorandum o razumevanju potpiše u najskorije vreme, ukazavši da će dve strane na tome zajednički raditi.

Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću su danas akreditivna pisma predali ambasadori, koji svoje zemlje predstavljaju na nerezidencijalnoj osnovi, i to:
Nj. E Asmahan Abdulhamid Al-Toki, ambasadorka Republike Jemen
Nj. E Jusuf Ahmed Hamed Aldžabri, ambasador Sultanata Oman
Nj. E Nada Kruger, ambasadorka Republike Namibije
Nj. E Eudora Hilda Kvartej Koranteng, ambasadorka Republike Gane
Nj. E Lino Zonzini, ambasador Republike San Marino
Nj. E Vitautas Pinkus, ambasador Republike Litvanije
Nj. E Karmensa Haramiljo Gutjeres, ambasadorka Republike Kolumbije
Nj. E Himena Karolina Ares Mora, ambasadorka Republike Čile
Nj. E Ahed Sveidat, ambasador Hašemitske Kraljevine Jordan
Nj. E Esperans Ndajizeje, ambasadorka Republike Burundi
Nj. E Marija Erla Marelsdotir, ambasadorka Republike Island
Nj. E David Dondua, ambasador Gruzije
Nj. E Oleg Firer, ambasador Grenade
Nj. E Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske
Nj. E Čed Blekmen, ambasador Barbadosa
Nj. E Frank Simafranka, ambasador Republike Filipini
Nj. E Gordon Paće Bonelo, ambasador Republike Malte
Nj. E Zeineb Eli Salem, ambasadorka Islamske Republike Mauritanije
Nj. E Osama Dahil Al-Ahmadi, ambasador Kraljevine Saudijske Arabije
Nj. E Luis Fernando Karansa Sifuentes, ambasador Republike Gvatemale
Nj. E Džuli Limberopulos Kosiori, ambasadorka Republike Paname
Nj. E Mohamed Šamim Ahsan, ambasador Narodne Republike Bangladeš
Nj. E Ram Kadži Khadka, ambasador Nepala
Nj. E Modup Ajrel, ambasador Savezne Republike Nigerije
Predsednik Vučić je ambasadorima poželeo uspešan diplomatski mandat, izrazivši uverenje da će politički dijalog i ekonomska saradnja Srbije i ovih zemalja nastaviti da se razvijaju na obostranu korist.
Tokom susreta u Palati Srbija, predsednik Vučić razgovarao je sa ambasadorima o bilateralnoj saradnji Srbije i njihovih zemalja, spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, situaciji u regionu, kao i o međunarodnim odnosima.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, zajedno sa potpredsednicom Vlade i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković i direktorkom Muzeja afričke umetnosti Marijom Aleksić, otvorio je izložbu „Nesvrstani svet“ i tom prilikom najavio niz manifestacija koje će Srbija organizovati u sklopu obeležavanja 60 godina od nastanka Pokreta nesvrstanih zemalja.
Selaković je posebno naglasio važnost skupa koji će biti organizovan 11. i 12. oktobra u našem glavnom gradu na kojem će učestvovati visoki zvaničnici iz afričkih, azijsko-pacifičkih i južnoameričkih zemalja.
“Za Republiku Srbiju je izuzetna čast što će imati prililiku da naše tradicionalne prijatelje ugosti upravo u Beogradu, imajući u vidu istorijsku simboliku naše prestonice kao svojevrsnog rodnog mesta Pokreta, gde je održan i prvi Samit Pokreta nesvrstanih i na kojem su potvrdjeni tek uspostavljeni principi iz Bandunga“, istakao je ministar.

Selaković je napomenuo i istorijsku ulogu Pokreta, ukazujući da je dugi niz godina predstavljao "alternativni glas" velikog broja zemalja u periodu međublokovskih podela, doprinosio očuvanju mira i smirivanju tenzija, kao i odbrani univerzalnih principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija. Dodao je da su osnovne ideje Pokreta – mir, solidarnost, ravnopravnost, poštovanje suvereniteta zemalja, ravnomerni ekonomski i socijalni razvoj i danas više nego aktuelne.
Prema njegovim rečima, nesvrstani su se zapravo borili da budu svoji i da se ponašaju u skladu sa željom svojih slobodoljubivih naroda.
Ministar se osvrnuo na nedavnu posetu afričkom kontinentu rekavši da je u susretima sa zvaničnicima više afričkih zemalja imao priliku da se uveri u iskreno i tradicionalno prijateljstvo koje te zemlje gaje prema Srbiji, kao što je to bio slučaj i sa nekadašnjom Jugoslavijom.
Šef srpske diplomatije istakao je da će naša zemlja nastaviti da jača diplomatsko prisustvo i u Africi i svuda gde žive naši nesvrstani prijatelji.
"Ponosan sam na naše istorijske veze, ne samo sa afričkim, već i sa drugim članicama Pokreta, sa kojima želimo da produbljujemo veze i saradnju i gradimo neke nove mostove", poručio je ministar.
Selaković je svoje izlaganje završio ukazavši na značaj Muzeja afričke umetnosti, jedinog antikolonijalnog muzeja u Evropi, koji je simbol prijateljskih odnosa nesvrstanih zemalja Afrike i nesvrstane Jugoslavije.

Ambassador R.Srbije Ivan Bauer i ambasador R.Azerbejdžana Oktaj Gorbanov uručili su direktoru Odeljenja za međunarodne organizacije u Ministarstvu spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroka Abdesamadu Tadžeramtu, kopije pozivnih pisama za Komemorativni sastanak PNZ.
Ambasador Bauer je podvukao važnost koju Srbija i Azerbejdžan pridaju realizaciji ovog skupa, kao i privrženost i posvećenost Srbje ciljevima PNZ. Posebno je ukazao na vizije, ideje i shvatanja koje dele sve članice Pokreta nesvrstanih, kao i značaj koji pridaju poštovanju Povelje UN i međunarodnog prava.
Ambasador Gorbanov je, u svojstvu predsedavajućeg Pokreta, ukratko informisao o aktivnostima i iznetim idejama za unapređenje rada. Podvukao je značaj koji Maroko ima u radu Pokreta, kao i u drugim regionalnim inicijativama, ali i na međunarodnom planu.
Ambasadori  Bauer i Gorbanov su izrazili nadu da će se Maroko odazvati pozivu i da će uzeti učešća na planiranom Skupu. 

Ambasador Republike Srbije u Krajlevini Maroko Ivan Bauer predao je kopije akreditivnih pisama ministru spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroko Naseru Buriti.
Ton prilikom, ambasador Bauer preneo je ministru Buriti pozdrave ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića, uz želje za dalje unapredjenje naših odnosa.
Bauer je irazio zahvalnost Kraljevini Maroko za njen principijelan stav po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. “Kosova„.
Ambasador je istakao da Srbiju i Maroko veže višedecenijska tradicija odličnih odnosa, posebno napomenuvši da se ove godine obeležava 60 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja održane u Beogradu i podsetivši da je Maroko bio jedna od država osnivača Pokreta.
Bauer je naglasio da su bilateralni odnosi Srbije i Maroka na izuzetno visokom nivou, naročito na političkom planu i rekao da postoji zainteresovanost srpske strane da se radi na unapređenju trgovskih odnosa.
Nakon razgovora sa ministrom Buritom, ambasador Bauer susreo se i sa direktorom protokola Ministarstva spoljnih poslova,  afričke saradnje i dijaspore Maroka ambasadorom Kalesom Anasom.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „ Oluja '' i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod '', rekao je Predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

'' Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih '', poručio je Predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.
''Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo'', kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.
''Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žtrvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti'', rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sučnje.
Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.
''Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje ! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja'', ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.
''Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u ''Oluji'' i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zabrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet'', zakjučio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto : www.predsednik.rs

Na današnji dan, pre 26. godina, 04.avgusta 1995. godine, oružane snage Republike Hrvatske (HV), uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Armije BiH (AbiH), izvršile su agresiju na severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, tj. na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine. Bez obzira na činjenicu da se ova oblast nalazila pod zaštitiom Ujedinjenih nacija (tzv. sektori '' Jug '' i '' Sever ''), kao i da su, samo dan ranije, predstavnici RSK, u Ženevi i Beogradu, prihvatili predlog Međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba, izvršena je brutalna agresija na RSK.
Protiv skromnih snaga krajiških Srba, koje su brojale oko 30.000 vojnika, angažovano je oko 200.000 vojnika. Neravnopravna borba trajala je samo nekoliko dana, koliko je bilo potrebno da se slomi otpor Srpske vojske Krajine. Narod ovog dela Republike Srpske Krajine, njih preko 220.000, kreće u povlačenje put Republike Srpske (BiH) i Srbije.
Hrvatska godišnjicu „Oluje '', u kojoj je proterano oko 200,000 ljudi, a živote izgubilo 1.200 civila ( ukupno 1.852 lica, prema podacima Veritasa), slavi kao veliki praznik, dok Republika Srbija i Republika Srpska (BiH) tog dana tuguju. Od 2014.godine, Republika Srbija i Republika Srpska (BiH) obeležavaju ovaj dan kao Dan sećanja na postradale i prognane Srbe u ouružanoj akciji ''Oluje ''.
Bilans vojne operacije ''Oluja'', osim ljudskih žrtava i strahovite materijalne štete učinjene na objektima u RSK (uključujući tu i pravoslavne crkve, muzeje, groblja, nadgrobne spomenike... ), je potpuna promena etničke strukture u Republici Hrvatskoj. Preča popisu iz 1991. godine, u Republici Hrvatskoj živelo je 581.663. Srba (odnosno 12,2% ukupnog stanovništva), dok je popis iz 2011.godine pokazao da se broj Srba smanjio na manje od trćine – 186.633. (4,36% ukupnog stanovništva ). Dakle, za dvadeset godina ''nestalo'' je 400.000. Srba iz Hrvatske.
Ono što zabrinjava je što za ove teške zločine niko iz tadašnjeg političkog i vojnog vrha Republike Hrvatske nije odgovarao pred Haškim tribunalom (ICTY). U haškoj optužnici protiv hrvatskih generala Anta  Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, ''Oluja '' je okarakterišana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše RS Krajine. Pa ipak, nijedan od optuženih nije pravosnažno osuđen, što predstavlja mrlju na stranicama međunarodne ''pravde '' koje je ispisivao Haški tribunal.
Nezadovoljavanje pravde koju žrtve, u najmanju ruku, zaslužuju, ide na ruku onima koji pokušavanju da zataškaju zločine učinjene nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata.
Za četiri godine postojanja, kolaboracionistička tvorevina, Nezavisna država Hrvatska počinila je genocid nad srpskim življem na njenoj teritoriji. Stravična priča o koncentracionom logoru Jesenovac u kome su činjeni zločini koji prevazilaze, po svojoj surovosti, sve što je viđeno tokom Drugog svetskog rata, obavijena je velom ćutanja i danas se o njemu gotovo i ne govori.
Republika Srbija svima pruža ruku pomirenja i želi najbolje moguće odnose sa svima u regionu, ali to ne znači da Srbija može da dozvoli da tragedija srpskog naroda, kako u Drugom svetskom ratu, tako i u tokom akcije ''Oluja '', padne u zaborav. Republika Srbija, kao i Republika Srpska (BiH) će se, uvek i na svakom mestu, boriti protiv ćutanja o srpskim žrtvama, a za sećanje i pamćenje nevinih žrtava kojima je jedini greh bio taj- što su Srbi !

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih.

„Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković.

Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN.

„Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar.

Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni.

„Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.
 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom obeležavanja Dana Afrike u kojoj je poželeo prosperitet i blagostanje svim afričkim zemljama i narodima.

Selaković je podsetio da se u Srbiji od 2017. godine 25. maj obeležava kao Dan prijateljstva sa narodima Afrike i da je time naša zemlja pokazala želju da neguje i brižljivo gradi saradnju sa afričkim zemljama.

U čestitki se navodi da je Srbija istinski posvećena razvoju svestranih odnosa sa afričkim zemljama sa kojima je povezuje tradicionalno prijateljstvo koje datira još iz perioda SFRJ i dodaje se da se ti odnosi temelje na principima zajedništva, uzajamnog razumevanja i podrške, ali i saradnje i solidarnosti.

Ministar je u čestitki podvukao opredeljenje Srbije za intenziviranje političkih, ekonomskih, kulturnih i obrazovnih veza sa afričkim zemljama, posebno ističući višegodišnji program stipendija za mlade iz afričkih zemalja za studiranje na univerzitetima u Srbiji koji se nastavlja i ove godine.

Takođe, Selaković je ukazao na značaj saradnje sa afričkim zemljama u multilateralnim forumima, od kojih je posebno istakao Unesko.

Ministar je u čestitki upućenoj afričkim kolegama, a koju je stalnim delegacijama afričkih zemalja pri Unesku distribuirala Stalna delegacija Srbije pri ovoj organizaciji, izrazio posebno zadovoljstvo što je i ove godine nastavljena tradicija obeležavanja Dana Afrike i pod okriljem Uneska napominjući da je Srbija i finansijski podržala održavanje manifestacije „Nedelja Afrike“ u Unesku. Dodao je da Srbija snažno podržava aktivnosti ove organizacije u afričkim zemljama, kao i da se naša zemlja zalaže za što sadržajniju i sveobuhvatniju podršku Uneska Africi.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

Povodom obeležavanja 76. godišnjice Dana pobede nad fašizmom, predstavnici Ambasade Republike Srbije položili su venac na spomenik vojniku Jugoslovenskih snaga V. Di Pauliu na groblju u Kazablanki.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Maroku sa gradonačelnikom prestonice te zemlje Mohamedom Sadikijem.

Šef srpske diplomatije istakao je da unapređenju i razvoju odnosa Srbije i Maroka naročito može da doprinese i jačanje partnerskog odnosa prestonica Beograda i Rabata.

Ministar je rekao i da je zaista impresioniran razvojnim projektima Rabata, grada u kome se, kako je ukazao, iz godine u godinu oseća poboljšanje kvaliteta života i koji sigurnim putem ide ka tome da postane prva zelena prestonica.

Razmena iskustava između Rabata i Beograda, naglasio je ministar, pomaže razvoju prijateljskih odnosa dve prestonice i dve države.

„Zaista sam zadivljen onim šta rukovodstvo grada Rabata, a u skladu sa željom njegovog veličanstva kralja Muhameda VI radi na unapređenju uslova života i daljem razvoju grada. Uveren sam da će trenutak koji svi željno očekujemo - kraj pandemije Kovida-19 doći što pre da sledeću godinu proslavimo kao 65. godišnjicu naših diplomatskih odnosa, a upravo u toj proslavi naša dva glavna grada imaće važnu ulogu. Još jednom moje srdačne čestitke rukovodstvu grada Rabata sa gospodinom gradonačelnikom na čelu i želja da imaju sve više i više uspeha u budućem radu”, rekao je Selaković.

Ministar je dodao da je impresioniran posetom Muzeju savremenih umetnosti u Rabatu i da projekat tog grada kao kulturne prestonice pleni uspesima i ostvaruje se na izuzetan način.

Ministar Selaković, gradonačelnik Sadiki, glavni inžinjer i glavni arhitekta obišli su i projekte „Loranžeri” i „La Marina”, odnosno „Rabat na vodi” koje gradi firma „Igl Hils”, poznata po „Beogradu na vodi”.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković izjavio je danas, sumirajući posetu Rabatu, da je Maroko prijateljska država Srbiji, da se bratska saradnja sa tom zemljom nastavlja i da će biti još više unapređena.

Ukazujući da će se naredne godine proslaviti 65 godina diplomatskih odnosa dve države, šef srpske diplomatije istakao je da će sledeća godina u Srbiji biti godina Maroka, a i u Maroku godina Srbije.

„Nadam se da ćemo vrlo brzo biti u prilici da ugostimo zvaničnike prijateljskog Maroka u Srbiji. Veoma je mnogo sličnosti između naše dve države, na prvom mestu po tome da živimo u složenim regionima, kako vodimo svoju spoljnu politiku, koji su naši odnosi sa velikim silama u svetu, sa EU svakako, ali i sličnosti u običnom životu“, rekao je ministar i dodao da je bio ponosan kada je čuo mnogo toga pozitivnog od strane zvaničnika Kraljevine Maroko o načinu na koji predsednik Vučić vodi Srbiju.

„Maroko je zaista prijateljska država Republici Srbiji, država u ozbiljnom razvoju i zamahu. Ponosan sam što sam ovde predstavljao našu otadžbinu, ponosan na ono što mogu da čujem o Srbiji, ponosan na to koliko se ugled i reč Srbije cene“, naglasio je ministar.

Selaković je rekao i da je tokom zvanične posete razgovarao sa predsednikom Vlade Kraljevine Maroko, sa predsednikom Donjeg doma parlamenta, kao i da je imao izuzetno plodotvorne razgovore sa svojim marokanskim kolegom Naserom Bouritom, koji je, kako je naglasio ministar, pravi prijatelj naše države zbog podrške koju nesebično i na svakom mestu u svim međunarodnim forumima i organizacijama pruža Srbiji po pitanju očuvanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta i nastojanja naše zemlje da pitanje KiM rešava na pravi način, u skladu sa njenim interesima i ustaljenim pravilima međunarodnog prava.

Šef srpske diplomatije posebno je istakao razgovore o unapređenju saradnje i prenošenju dobrog duha na političkom polju na sva druga polja saradnje, na prvom mestu na privrednu saradnju i ukazao da je bilo reči o pripremi trećeg Mešovitog komiteta za ekonomsku i trgovinsku saradnju između Srbije i Maroka, za koji veruje da će se održati tokom leta.

Takođe, ministar očekuje i da se unapredi saradnja dve države na polju visokog obrazovanja, kulture i naučno-istraživačkog rada.

Osvrćući se na sastanak sa gradonačelnikom Rabata, ministar je istakao da je razgovarao o saradnji dve prestonice, poređenju sličnosti dva glavna grada, koja se, kako ocenjuje, ubrzanom dinamikom razvijaju poslednjih nekoliko godina.

„Imao sam priliku da posetim dva lokaliteta na kojima emiraćanska kompanija 'Igl Hils' i gospodin Alabar, kao i u Beogradu, ovde grade dva izuzetna stambeno-poslovna kompleksa, da čujem mnogo komplimenata i pohvala na račun i Srbije i našeg glavnog grada kada je u pitanju borba protiv pandemije Kovida-19 i kada je u pitanju naš ekonomski razvoj i unapređenje srpske ekonomije“, rekao je ministar.

Selaković je naglasio da će se saradnja dve bratske prijateljske zemlje nastaviti, uveren da će u narednom periodu dobiti novu dimenziju.
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Rabatu sa predsednikom Predstavničkog doma Parlamenta Kraljevine Maroko Habibom El Malkijem.

Selaković je konstatovao da su bilateralni odnosi Srbije i Maroka veoma dobri, prijateljski i da ih karakteriše uzajamno razumevanje i poverenje. Poručio je da između dve zemlje ne postoje otvorena pitanja i izrazio spremnost za nastavak unapređenja saradnje i dalje intenziviranje političkog dijaloga.

Šef srpske diplomatije zahvalio je na principijelnom stavu Maroka u vezi sa nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i aktivnoj podršci Maroka naporima Srbije da očuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet. Naglasio je da Srbija veoma ceni podršku Maroka u međunarodnim organizacijama po tom pitanju.

Selaković je ukazao i da se Srbija zalaže za jačanje mira i stabilnosti u regionu Severne Afrike i Magreba i da visoko ceni doprinos i ključnu ulogu Maroka u ostvarivanju tih ciljeva. Istakao je da Srbija pruža podršku naporima Kraljevine Maroko u rešavanju svojih pitanja od nacionalnog značaja dijalogom koji teži pravičnim, realnim i održivim rešenjima, zasnovanim na međunarodnom pravu.

Kada je u pitanju parlamentarna saradnja, Selaković je istakao da je ona veoma važan segment saradnje i rekao da je na tom planu ostvarena vrlo dobra komunikacija koju bi trebalo nastaviti. Takođe, napomenuo je da podsticaj ovoj saradnji daju postojeće grupe prijateljstva u parlamentima, kao i Memorandum o razumevanju između dva Parlamenta, koji je potpisan 2018. godine.

Govoreći o unapređenju ukupne saradnje dve zemlje, Selaković je posebno naglasio spremnost Srbije da dalje razvija i proširuje svoje ekonomske odnose sa Marokom, što uključuje i povećanje trgovinske razmene, koji ne prate nivo odličnih političkih odnosa.

Takođe, rekao je Srbija je zainteresovana za marokanska iskustva u razvoju privredne saradnje na afričkom tržištu, napominjući da naša zemlja Maroko vidi kao kapiju za ekonomski pristup ovom značajnom tržištu, ali i kao most da partnerstvo sa Marokom preraste u partnerstvo sa afričkim kontinentom.

Selaković je rekao da je Srbija posvećena pridruživanju Evropskoj uniji, ali i da vodi politiku negovanja prijateljstva sa Ruskom Federacijom, Kinom, državama Afrike, Latinske Amerike i arapskog sveta.

Ministar je obavestio Habiba El Malkija da se Srbija i Beograd spremaju da u oktobru ove godine obeleže 60. godišnjicu prvog Samita Pokreta nesvrstanih zemalja i da bi bili počastvovani prisustvom Maroka.

Dvojica sagovornika razgovarali su o pandemiji Kovida-19, razmenili iskustva u borbi njihovih zemalja sa virusom i izrazili spremnost za dalju saradnju po tom pitanju.

Zajedničko saopštenje posle sastanka ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića i ministra spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroko Nasera Bourite

Srbija i Maroko na putu strateškog partnerstva

Zvanična poseta ministra spoljnih poslova Republike Srbije gospodina Nikole Selakovića Maroku, 5. i 6. maja 2021. godine, u okviru obeležavanja 64. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kraljevine Maroka i Republike Srbije, bila je prilika za produbljivanje političkog dijaloga i razmenu mišljenja o međunarodnim i regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa.

Ministar spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroko gospodin  Naser Bourita i ministar spoljnih poslova Republike Srbije gospodin Nikola Selaković pozdravili su pohvalnu dinamiku koja karakteriše bilateralne odnose na političkom, ekonomskom, kulturnom i univerzitetskom nivou kao i izvanrednu koordinaciju u međunarodnim organizacijama.

Srpski ministar pozdravlja centralno mesto Maroka pod vođstvom Njegovog veličanstva kralja Mohameda VI, kao stuba stabilnosti i rasta u regionu.

Pozdravili su upravljanje dve države pandemijom Kovid-19, koje je za primer, kao i kampanjom vakcinacije, i naglasili značajan kvalitativni skok u trgovinskim odnosima Maroka i Srbije uprkos pandemiji, i saglasili se da će nastaviti da ih jačaju, s obzirom na ogromne potencijale dve države.

S tim u vezi, najavili su održavanje trećeg zasedanja Mešovite komisije za trgovinsku, ekonomsku i naučnu saradnju, u Beogradu, 23-24. juna 2021. godine, ako to epidemiološka situacija dozvoli. Pripremni sastanak za pomenutu sednicu održan je između dva imenovana kopredsednika (marokanske ministarke turizma, ručnih zanata, avio transporta i socijalne ekonomije, gđe Nadije Fetah i srpske ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, gđe Tatjane Matić) 31. marta 2021. putem video-konferencije.

U cilju stavljanja bilateralnih odnosa na put strateškog partnerstva koji obe zemlje žele, dogovorili su se da nastave da unapređuju svoje odlične veze na svim nivoima, u duhu prijateljstva, međusobnog poverenja i poštovanja principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

S tim u vezi, ministar spoljnih poslova Republike Srbije istakao je diplomatske i političke napore Kraljevine Maroko u cilju postizanja realnog, praktičnog i trajnog političkog rešenja u duhu kompromisa i realnosti i u potpunosti u skladu rezolucijama UN.

U tom kontekstu, Republika Srbija smatra marokansku inicijativu za autonomiju, pod marokanskim suverenitetom, ozbiljnim i verodostojnim rešenjem za pitanje Sahare.

Bilateralni pravni okvir se dalje jača potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o političkim konsultacijama između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Kraljevine Maroko, Programa saradnje u oblastima kulture, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, komunikacija, medija, omladine i sporta (2021-2024) i Sporazuma saradnji u oblasti odbrane, koji će omogućiti razmenu znanja, iskustva i unapređenje bilateralnih odnosa.

Foto: MIP Maroka

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se u Rabatu sa predsednikom Vlade Kraljevine Maroko Saadom Dineom El Otmanijem.

Šef srpske diplomatije istakao je da između dve države ne postoje otvorena pitanja, a bilateralne odnose Srbije i Maroka ocenio kao vrlo dobre, prijateljske i iskrene.

Uveren da će poseta Maroku dati podstrek za suštinsko unapređenje bilateralnih odnosa u celini, Selaković je naglasio da je Srbija opredeljena da sa Marokom razvija sveobuhvatnu saradnju i očekuje dalje intenziviranje političkog dijaloga i jačanje ekonomskih odnosa.

Selaković je zahvalio El Otmaniju na doslednoj politici i principijelnom stavu Maroka u vezi sa nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kao i na dosadašnjoj aktivnoj podršci naporima Srbije da očuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet i izrazio nadu da se stav Maroka neće menjati i da će dve strane nastaviti da se pomažu u međunarodnim organizacijama u skladu sa svojim nacionalnim prioritetima.

Takođe, Srbija želi da i dalje proširuje svoje ekonomske odnose sa Marokom, što uključuje i povećanje trgovinske razmene, ukazao je ministar i dodao da je naša zemlja spremna da sa Marokom ostvari što snažniju privrednu saradnju, koja bi na pravi način odražavala prijateljske odnose naših država i naroda.

Ministar Selaković naglasio je da postoji obostrani interes za unapređenje saradnje, čemu doprinosi zajednička regionalna pripadnost i blizina tržišta.

Srbija je, prema rečima ministra, zainteresovana i za izvoz poljoprivrednih mašina i alata, žitarica, posebno visokokvalitetnih sorti semena na marokansko tržište, ukazao je ministar i dodao da Srbija želi i unapređenje saradnje u sferi privlačenja marokanskih investicija.

Šef srpske diplomatije rekao je i da dve države imaju interes da pospeše zajednička ulaganja u privredne grane čiji su proizvodi deficitarni, poput farmaceutske, tekstilne i drvne industrije, kao i zajednički interes za plasman proizvoda na treća tržišta, što omogućavaju sporazumi o slobodnoj trgovini koje su obe zemlje potpisale sa drugim zemljama ili grupama zemalja. Takođe, prema njegovim rečima, postoji ogroman potencijal i zainteresovanost da Maroko našoj zemlji bude most za tržište zapadne Afrike.

Mogućnosti za saradnju, istakao je Selaković, postoje i u okviru oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, a podvukao je da je srpska strana posebno zainteresovana za razvoj kulturno-prosvetne saradnje, koja doprinosi jačanju međusobnog upoznavanja i širenju saradnje u svim drugim oblastima.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je večeras u Rabatu da Srbija pozdravlja podršku Maroka, koji odoleva pritiscima da prizna navodnu nezavisnost Kosova, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i razgovore koje se vode u okviru dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

Selaković je, na zajedničkoj pres konferenciji nakon sastanka sa kolegom iz Maroka, istakao da je potvrđeno da dve zemlje neguju bilateralne veze zasnovane na poštovanju, reciprocitetu naših interesa i vrednosti.

„To je preduslov za otvoreni dijalog Srbije i Maroka”, rekao je Selaković i zahvalio šefu diplomatije Maroka što ga je pozvao u posetu toj kraljevini, zemlji koja je, ističe, istorijski i kulturno izvanredna i prijateljski nastrojena prema Srbiji.

Selaković je naveo i da dele mišljenje da kvalitet našeg političkog dijaloga mora biti obeležen i dobrom ekonomskom saradnjom, kao i približavanjem dva naroda.

„Srbija kao zemlja koja se brine o svakom građaninu, preduzela je adekvatne mere u cilju zaštite svoje ekonomije protiv posledica zdravstvene krize. Naša ekonomija je solidna, a imamo i mnogo stranih investicija. Nadam se da će marokanski investitori prepoznati potencijal srpske ekomomije, koja je prošla značajne reforme uz fiskalnu konsolidaciju”, rekao je Selaković.

Dodao je da će ekonomske teme o kojima su razgovarali biti detaljno razmatrane tokom sledećeg sastanka Međudržavne komisije ekonomske saradnje Srbije i Maroka, te da će se razmatrati i razvoj saradnje u oblasti turizma, tekstilne industrije, farmacije, poljoprivredno prehrambene i drugim oblastima.

Selaković je naveo i da Srbija može da ponudi razmenu iskustava u borbi protiv pandemije Kovida-19, budući da je prošla kroz važno iskustvo u procesu imunizacije građana i spremna je to da podeli sa marokanskim vlastima.

Ministar je pohvalio i borbu marokanske vlade protiv Kovida-19, kao i proces imunizacije.

„Naš zajednički interes je da nastavimo sa razvojem saradnje u oblasti obrazovanja, kulture, gde postoje dobre osnove. Srbija i Maroko dele važne interese koje treba pretočiti u konkretna dela”, rekao je Selaković.

On je svog kolegu pozvao u posetu Srbiji.

„Nadam se da ću moći biti domaćin vašoj poseti Srbiji. Ta poseta bi nam omogućila da još dalje produbimo naše odnose i saradnju, koja se zasniva na međusobnom poverenju”, rekao je šef srpske diplomatije.

Bourita: Maroko Kosovo smatra delom Srbije

Maroko je iskreni prijatelj Srbije, koji će uvek biti protiv ugrožavanja teritorijalnog integriteta država, što je slučaj i po pitanju Kosova, koji Maroko smatra delom Srbije, poručio je večeras marokanski ministar spoljnih poslova, afričke saradnje i dijaspore Naser Bourita.

Bourita je istakao i da su politički odnosi dve zemlje dobri, ali da ekonomski potencijal nije u potpunosti iskorišćen, te im je potreban dodatni impuls.

„Radujem se što mogu da Vas ugostim u našoj zemlji. Odnosi dve zemlje su odnosi prijateljstva, poverenja, međusobnog poštovanja i solidarnosti. To su višedecenijski odnosi, koji su uvek bili dobri, nošeni željom naših lidera, kao što je slučaj i danas od strane kralja Mohameda i predsednika Srbije”, rekao je Bourita.

On je istakao jasan stav Maroka u vezi teritorijalnog integriteta Srbije i njenog suprostavljanja pokušajima ugrožavanja teritorijalnog integriteta.

„Maroko će uvek biti protiv separatizma, i protiv svih pokušaja ugrožavanja jedinstva nacionalnog i integriteta država. To je slučaj i po pitanju Kosova, koji Maroko smatra delom Srbije”, naglasio je Bourita.

On je dodao da su odnosi dve zemlje zasnovani i na odličnoj koordinaciji u vezi sa ključnim pitanjima, na nivou međunarodnih organizacija.

„Zahvalni smo Srbiji na konstantnom, konstruktivnom stavu u vezi pitanja Sahare marokanske i integriteta Maroka”, poručio je marokanski ministar.

Podsetio je da će iduće godine biti obeleženo 65 godina diplomatskih odnosa Srbije i Maroka, kako je rekao, odnosa prijateljstva, iskrenosti i dokazane solidarnosti.

„Naši politički odnosi su dobri, ali ekonomski potencijal nije u potpunosti iskorišćen. To je nešto oko čega smo se dogovorili danas, kako da damo impuls našim ekonomskim odnosima i kako da učinimo da naša međudržavna komisija postane instrument promocije investicija i privrednih razmena“, rekao je Bourita.

On je dodao da će komisija, koja će se sastati pre kraja godine, morati da se fokusira na tu dimenziju i proširi rad u cilju integrisanja biznismena iz Maroka i Srbije u okviru ekonomskog foruma koji bi omogućio privatnom sektoru dve zemlje da pruže doprinos jačanju odličnih veza.

Naveo je i da bi Savet privrednika, koji je uspostavljen pre tri godine, trebalo da se reaktivira i uključi u jačanje bilateralnih odnosa.

„Današnja poseta je važna u našim odnosima, jer je omogućila da ojačamo i pravne okvire naših odnosa potpisivanjem tri sporazuma. Najpre politička saradnja, dogovorili smo stvaranje tematskih i regionalnih radnih grupa, kako bi bolje branili svoje strateške interese u međunarodnim i regionalnim organizacijama“, rekao je Bourita.

Takođe, potpisan je sporazum i iz oblasti odbrane, kao i iz oblasti nauke i obrazovanja, u kojoj, kako je rekao, ima mnogo prostora za zajednički rad i napredak, jer je Srbija dokazala vitalnost svog naučno-istraživačkog sektora.

„Kada je trebalo suočiti se sa pandemijom, Srbija je dokazala snagu svog sistema. Danas vidimo da se Srbija kreće ka proizvodnji vakcina”, ukazao je ministar Bourita.

On je rekao i da će obeležavanje 60. godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih u Beogradu biti važan trenutak.

„Dogovorili smo da iduće godine napravimo godinu proslave povodom godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa. Godinu proslave aktima, susretima, ali i konkretnim ciljevima koje ćemo uspostaviti u ekonomiji, kulturi i političkog usaglašavanja”, rekao je Bourita.

Izvor: Tanjug

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Srbiji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije.

Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređena konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture. 

Šef srpske diplomatije podsetio je da je Srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kako bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenuo da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrila različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi.

Selaković je pohvalio obeležavanje Meseca Frankofonije, programa koji je priredila ova grupa ambasadora, i naglasio da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo svoj doprinos učešćem u prigodnim aktivnostima koje su tim povodom organizovane.

Ambasadori članovi GAF podržali su nastojanja Srbije da intenzivira svoje aktivnosti u okviru Međunarodne organizacije Frankofonije, i izrazili se pohvalno o inicijativama koje se preduzimaju kako bi se unapredila i popularisala upotreba francuskog jezika u Srbiji.

Današnjem sastanku prisustvovali su ambasadori Egipta, Maroka, Libana, Francuske, Tunisa, Švajcarske, Belgije, Albanije, Kipra, Poljske, Rumunije i Slovenije, kao i otpravnici poslova u ambasadama DR Konga i Gvineje. Takođe, na poziv ministra Selakovića, prisustvovao je predstavnik Frankofonije za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Bukureštu, Erik Pop.

Beograd,
25. mart 2021. godine
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je pripremilo bogat program, a Ambasada R.Srbije u Briselu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. Kliknite na sliku ispod.

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie à Bruxelles vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français. Cliquez sur l'image ci-dessus.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

08. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.
 

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije danas je održan prvi sastanak interresorne Radne grupe za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, čiji je predsednik ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Odluka o obrazovanju Radne grupe je usvojena na sednici Vlade Republike Srbije, 18. februara 2021. godine, a cilj njenog osnivanja je određivanje ciljeva Srbije u okviru saradnje sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, kao i njihovo efikasno i oročeno ispunjavanje.

Fokus Radne grupe je na unapređenju nastave i upotrebe francuskog jezika, posebno imajući u vidu da Republika Srbija ima nameru da postane punopravni član ove organizacije, kako je to rekao šef srpske diplomatije Nikola Selaković na Ministarskoj konferenciji Frankofonije, održanoj 25. novembra 2020. godine.

Ministar Selaković je, pozdravljajući učesnike današnjeg sastanka, istakao da je primarni cilj Radne grupe da dobra volja i spremnost Srbije za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije bude pretočena u konkretne aktivnosti, kako bi naša zemlja što efikasnije i uz merljive rezultate nastavila put ka punopravnom članstvu.

Na sastanku je, između ostalog, razmatran i predlog mera za unapređenje saradnje Srbije sa Međunarodnom organizacijom frankofonije koje je formulisala Grupa frankofonih ambasadora u Srbiji.

U radnoj grupi su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za evropske integracije i Nacionalne akademije za javnu upravu.

Beograd,
26. februar 2021. godine
 

18. februar 2021. godine

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine

26.1.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug
 

26.1.2021.

Godina podmlađivanja srpske diplomatije

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Na osnovu člana 76. Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 13/16 i 30/16-ispr.) i  Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave  („Službeni glasnik RS“, broj: 105/16 i 112/17), a u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu („Službeni glasnik RS“, broj: 149/2020)

MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANjA

Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije

raspisuje
K O N K U R S
za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu  u 2021. godini

Predmet konkursa je: sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.

Opšti cilj konkursa je: podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Kraljevine Maroko u Beogradu Mohamedom Amineom Belhažom.

Tom prilikom, istaknuto je da su tradicionalno prijateljski odnosi dve zemlje na istorijskom maksimumu, ali i da se uspešno razvijaju i dodatno osnažuju, kroz jačanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, uz međusobno poštovanje i uvažavanje.

Šef srpske diplomatije rekao je da postoji prostor za njihovo jačanje i unapređivanje, pre svega u oblastima ekonomije, poljoprivrede i namenske industrije, posebno imajući u vidu potencijale srpske i marokanske privrede, a obe strane zainteresovane su za dalji razvoj političkog dijaloga, kao i za razmenu poseta na visokom i najvišem nivou.

Ministar Selaković je izrazio spremnost da odgovori na poziv marokanskog ministra inostranih poslova Nasera Burite i tokom ove godine poseti Maroko.

3.1.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

2.1.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

29.12.2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.
 

Udruženje novinara Srbije (UNS) pod podrškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u Regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće, 29. decembra o.g., Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u Regionu.

Konferencija će zbog pandemije KOVID 19 biti održana preko ZOOM aplikacije.

Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra.

Državljani Srbije ne mogu da uđu u zemlju, osim lica koja imaju regulisan boravak. Neophodan je negativni test (PCR test) na virus korone, ne stariji od 72 sata pre vremena polaska u Maroko. Obavezno je nošenje zaštitinih maski.
Turistički, u Kraljevinu Maroko mogu ući stanci koji ne podležu proceduri traženja vize, bez obzira koja na zemlju porekla. Turisti moraju imati pri sebi i potvrđenu rezervaciju hotela.
Za službenu posetu Maroku, pored istih uslova oko vize i testa, potrebno je prikazati pozivno pismo marokanskog preduzeća.
Ulazak u Maroko moguć je letovima marokanskih nacionalnih kompanija Royal Air Maroc i Air Arabia, kao i letovima Air France, Quatar Airways, Turkish Airlines, Brussels Airlines, Aeroflot, KLM i Air coreen. 
Moguć je ulazak i brodskim linijnama Sete (Francuska) – Tanger i Gene (Đenova) - Tanger.
Na snazi je mera zabrane kretanja (unutrašnjeg saobraćaja) ka i iz gradova – Tanžer, Tetuan, Fes, Meknes, Kazablanka, Berešid, Setat i Marakeš.

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписује Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, који ће трајати од 20. јануара до 10. фебруара 2020. године.

Предмет конкурса је суфинансирање пројеката који имају за циљ:

1) употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета;

2) унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре.